Dva ili više poslova u Austriji: porez i socijalno osiguranje

U Austriji je moguće istovremeno imati više radnih odnosa, ali to može imati posledice po porez i socijalno osiguranje. Svaki poslodavac obračunava zaradu zasebno, pa naknadno može nastati obaveza plaćanja poreza ili doprinosa. Takođe, nije svaki dodatni posao dozvoljen i to treba proveriti unapred.

Ukratko

• Uz više radnih odnosa može nastati obaveza naknadnog plaćanja poreza i doprinosa.
• Kod godišnjeg prihoda većeg od 14.517 evra, po pravilu je obavezna prijava poreza na zaradu (Arbeitnehmerveranlagung).
• Kod više poslova sa malim obimom zaposlenja (geringfügig), mesečne zarade se sabiraju. Ako zajedno pređu propisani limit, doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje plaćaju se naknadno.
• Deo naknadno plaćenih doprinosa može da se vrati kroz poresku prijavu.
• Zaposlenima sa nepunim radnim vremenom ne može se propisati opšta zabrana dodatnog posla.

Kada zbog više poslova nastaje obaveza naknadnog plaćanja poreza?

Porez na zaradu (Lohnsteuer) svaki poslodavac obračunava samo na osnovu zarade koju on isplaćuje. Ako imate više radnih odnosa, moguće je da se deo prihoda koji je kod jednog poslodavca bio neoporeziv naknadno oporezuje ili da poreska obaveza nastane tek nakon sabiranja svih zarada.

Važne su dve stvari:

• Kod godišnjeg prihoda većeg od 14.517 evra, po pravilu je obavezna prijava poreza na zaradu (Arbeitnehmerveranlagung). Do 2024. godine ovaj limit je iznosio 13.981 evro.
• Ako imate samo dva posla sa malim obimom zaposlenja ili vaš godišnji prihod ostane ispod 14.517 evra, ne treba očekivati naknadno plaćanje poreza.

Kako se obračunava godišnji prihod?

Godišnji prihod se obračunava na sledeći način:

1. Sabiraju se sve redovne mesečne naknade (laufende Bezüge).
2. Dobijeni iznos se množi sa 12.
3. Od njega se oduzimaju doprinosi za socijalno osiguranje, troškovi povezani sa radom (Werbungskosten), posebni izdaci (Sonderausgaben) i vanredna opterećenja (außergewöhnliche Belastungen).
4. Preostali iznos predstavlja osnovu za obračun poreza.

Za jednokratne isplate (Sonderzahlungen), na primer regres za godišnji odmor i božićni dodatak, važe drugačija pravila.

Kako funkcioniše socijalno osiguranje kod više poslova?

Ako nijedan od vaših poslova nije ispod granice za zaposlenje sa malim obimom (Geringfügigkeitsgrenze), doprinosi se automatski odbijaju od zarade i nemate posebne obaveze.

Drugačija je situacija ako imate više poslova sa malim obimom zaposlenja. Kod takvog rada po pravilu postoji samo osiguranje od nezgode. Prilikom provere da li je prekoračena granica, sabiraju se sve zarade ostvarene tokom konkretnog kalendarskog meseca. Ako zbir pređe granicu, naknadno se plaćaju doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Zauzvrat imate osiguranje od nezgode, zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Ako zbir svih zarada ostane ispod mesečne granice, ne treba očekivati naknadno plaćanje.

Kada i kako se plaćaju doprinosi?

Ne morate sami da se prijavljujete. Socijalno osiguranje će vam se automatski javiti. Jednom godišnje, naknadno, obračunavaju se doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Deo tako uplaćenih doprinosa može da se vrati kroz prijavu poreza na zaradu.

Koliko možete dobiti nazad kroz poresku prijavu?

Osoba koja radi više poslova, ali zarađuje premalo da bi plaćala porez na zaradu, može kroz poresku prijavu da traži povraćaj dela doprinosa za socijalno osiguranje. Taj povraćaj se naziva negativni porez (Negativsteuer).

• Od poreske godine 2016: može se vratiti 50%, najviše 400 evra.
• Od poreske godine 2021: može se vratiti 55%, najviše 400 evra.
• Od poreske godine 2024: može se vratiti 55%, najviše 463 evra.

Od poreske godine 2020. može postojati i dodatni bonus za doprinose (SV-Bonus), ako imate pravo na dodatak uz poreski odbitak za prevoz (Zuschlag zum Verkehrsabsetzbetrag). Na taj način maksimalni povraćaj može da se poveća za najviše 752 evra.

Da li je dozvoljeno imati dodatni posao?

Pre početka novog radnog odnosa uvek treba proveriti da li je on dozvoljen. Interese poslodavca štiti zabrana konkurencije (Konkurrenzverbot). Njeno kršenje može dovesti do trenutnog otkaza (Entlassung) i zahteva za naknadu štete.

Da li je dodatni posao dozvoljen zavisi od konkretnog ugovora o radu, jer on može sadržati posebnu zabranu. Zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, međutim, ne može se propisati opšta zabrana dodatnog posla.

Zakon različito uređuje položaj radnika i službenika:

• Radnik (Arbeiter): bez saglasnosti poslodavca ne sme da obavlja dodatnu delatnost koja šteti poslodavcu, na primer rad na crno.
• Službenik (Angestellter): bez saglasnosti ne sme da vodi samostalno trgovačko preduzeće niti da u poslovnoj oblasti poslodavca zaključuje trgovačke poslove za svoj ili tuđ račun.

Ako ugovor predviđa obavezu prijavljivanja, dozvoljeni dodatni posao morate prijaviti poslodavcu. Preporučljivo je da ga obavestite i kada takva obaveza nije izričito navedena u ugovoru.

Važno je i da zbir radnih sati na svim poslovima ne pređe zakonsko maksimalno radno vreme (Höchstarbeitszeit).

Česta pitanja

Koja je razlika između zabrane konkurencije i konkurentske klauzule?

Zabrana konkurencije (Konkurrenzverbot) važi tokom trajanja radnog odnosa. Konkurentska klauzula (Konkurrenzklausel) može, pod određenim uslovima, da zabrani određene poslove i nakon prestanka radnog odnosa.

Da li kod dva posla sa malim obimom zaposlenja sigurno moram da platim doprinose?

Samo ako ukupne zarade ostvarene tokom jednog kalendarskog meseca pređu granicu za zaposlenje sa malim obimom. Ako zbir ostane ispod granice, nema naknadnog plaćanja.

Da li moram sam da se prijavim socijalnom osiguranju?

Ne. Socijalno osiguranje će vam se automatski javiti i jednom godišnje naknadno obračunati doprinose.

Na osnovu čega se utvrđuje da li je poreska prijava obavezna?

Kod godišnjeg prihoda većeg od 14.517 evra, po pravilu je obavezna prijava poreza na zaradu (Arbeitnehmerveranlagung).

Praktični koraci

1. Pre prihvatanja dodatnog posla proverite ugovor o radu, zabranu konkurencije i eventualnu obavezu prijavljivanja poslodavcu.
2. Vodite evidenciju svih mesečnih zarada i radnih sati na svim poslovima.
3. Kod više poslova sa malim obimom zaposlenja saberite zarade po kalendarskim mesecima i proverite da li prelaze Geringfügigkeitsgrenze.
4. Ako socijalno osiguranje naknadno obračuna doprinose, sačuvajte obračun i dokaz o uplati.
5. Proverite da li morate da podnesete Arbeitnehmerveranlagung i da li možete da tražite povraćaj kroz Negativsteuer ili SV-Bonus.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja savetovanje. Za konkretnu situaciju obratite se advokatu, pravnom stručnjaku, stručnjaku za radno pravo ili poreskom savetniku.

Izvor: oesterreich.gv.at