Austrijski praznici 2026: 13 zakonskih neradnih dana

Zakonske praznike u Austriji određuje savezni zakon i oni važe širom zemlje za sve zaposlene. U nastavku su navedeni praznici za 2026. godinu, prava na odmor i zaradu, kao i dani koje mnogi pogrešno smatraju neradnim.

Koji su zakonski praznici u Austriji?

Austrijski zakon navodi 13 praznika. Osam praznika svake godine pada na isti datum, dok se pet praznika određuje prema datumu Uskrsa.

• Nova godina – Neujahr: 1. januar
• Sveta tri kralja – Heilige Drei Könige: 6. januar
• Uskršnji ponedeljak – Ostermontag: pokretni praznik
• Državni praznik – Staatsfeiertag: 1. maj
• Hristovo vaznesenje – Christi Himmelfahrt: pokretni praznik
• Duhovski ponedeljak – Pfingstmontag: pokretni praznik
• Telo Hristovo – Fronleichnam: pokretni praznik
• Velika Gospa, odnosno Marijino uznesenje – Mariä Himmelfahrt: 15. avgust
• Nacionalni praznik – Nationalfeiertag: 26. oktobar
• Svi sveti – Allerheiligen: 1. novembar
• Bezgrešno začeće – Mariä Empfängnis: 8. decembar
• Božić – Weihnachten: 25. decembar
• Dan Svetog Stefana – Stephanstag: 26. decembar

U zakonskoj listi nema posebno navedenih Uskršnje nedelje i Duhovske nedelje. One ionako padaju u nedelju, pa je broj zakonskih praznika 13, a ne veći. Ranije je bilo navedeno 15 dana, ali važeća lista je ova iznad.

Kome pripadaju praznici?

Zakonski praznici pripadaju svim zaposlenima koji rade u Austriji, bez obzira na njihovu veroispovest ili pripadnost verskoj zajednici.

Na javne službenike obuhvaćene saveznim zakonom, kao i na osobe koje se obrazuju u saveznoj službi, posebnim upućivanjem primenjuju se pojedina pravila zakona Arbeitsruhegesetz (ARG).

Šta znači odmor tokom praznika?

Odmor tokom praznika, odnosno Feiertagsruhe, znači da zaposlenom pripada najmanje 24 sata neprekidnog odmora. Odmor mora početi najranije u ponoć, a najkasnije između ponoći i 6 časova ujutru, istovremeno za sve zaposlene u preduzeću.

Izuzetak važi za izdavače dnevnih novina i štamparije koje ih štampaju: tamo odmor traje 18 sati.

Arbeitsruhegesetz određuje u kojim oblastima je dozvoljen rad tokom praznika. Čak i tamo gde je rad dozvoljen, poslodavac sme da angažuje samo broj zaposlenih koji je apsolutno neophodan.

Izuzetan rad tokom praznika

Kada postoji privremena i posebna potreba za radom, na osnovu Betriebsvereinbarung može se narediti rad najviše četiri vikenda ili praznika godišnje po zaposlenom, ali ne tokom četiri uzastopna vikenda. Ovaj izuzetak ne odnosi se na prodajne aktivnosti uređene zakonom Öffnungszeitengesetz.

Ako u preduzeću nema Betriebsrat, rad je moguć na osnovu pisanog individualnog dogovora. Zaposleni tada može da odbije rad bez obrazloženja i zbog toga ne sme da bude stavljen u nepovoljniji položaj. Ako dobije otkaz zbog takvog odbijanja, može da ospori otkaz pred sudom u roku od dve nedelje.

Kolika plata pripada tokom praznika?

Za praznik pripada redovna zarada, kao da je zaposleni radio. Ovo pravilo se naziva principom naknade izostanka, odnosno Ausfallsprinzip, a isplaćeni iznos je Feiertagsentgelt.

• Praznik, a ne radite: pripada redovna zarada za rad koji je izostao.
• Praznik i radite: pripada Feiertagsentgelt, kao i zarada za odrađene sate.
• Promenljiva zarada, na primer zarada po komadu, prekovremeni rad ili dodaci: obračunava se prema proseku poslednjih 13 potpuno odrađenih nedelja.
• Naknada troškova, na primer dnevnice ili novac za kilometražu: ne ulazi u obračun.

Ova pravila o zaradi ne primenjuju se kada praznik pada u nedelju. Ako Kollektivvertrag ili interna pravila preduzeća predviđaju povoljnije uslove, oni ostaju na snazi.

Da li su 24. i 31. decembar neradni?

Nisu. Badnje veče, odnosno Heiliger Abend, i doček Nove godine su u Austriji redovni radni dani. Međutim, mnogi Kollektivvertrag predviđaju raniji završetak radnog vremena.

Kod frizera se na Badnje veče rad završava u 12 časova, a na doček Nove godine u 17 časova. Zubarskim asistentima njihov Kollektivvertrag omogućava slobodan dan oba datuma. Zarada se i tada mora isplatiti u celosti.

Šta je „lični praznik“?

Lični praznik, odnosno persönlicher Feiertag, nije dodatni slobodan dan. To znači da svaki zaposleni može da jednostrano odredi termin jednog svog dana godišnjeg odmora u svakoj godini odmora.

Osoba koja radi tokom zakonskog vikend- ili prazničnog odmora može, na zahtev, dobiti slobodno vreme potrebno za ispunjavanje verskih obaveza ako to nije moguće organizovati van radnog vremena. Zahtev treba podneti blagovremeno, a odsustvo mora biti uskladivo sa radom preduzeća.

Česta pitanja

Koliko ima zakonskih praznika u Austriji 2026. godine?

Zakon određuje 13 praznika i ista lista važi i 2026. godine. Oni se odnose na sve zaposlene u Austriji.

Da li je Veliki petak praznik u Austriji?

Ne. Veliki petak, odnosno Karfreitag, nije među praznicima navedenim u Feiertagsruhegesetz 1957.

Da li se dobija slobodan dan ako praznik padne za vikend?

Zakon ne predviđa zamenski slobodan dan. Ako praznik padne u nedelju, posebna pravila o prazničnom odmoru i zaradi ne primenjuju se.

Šta je 26. oktobar?

26. oktobar je Nationalfeiertag, jedini praznik na listi koji ima izričito državni nacionalni karakter.

Praktični koraci

1. Proverite da li vaš radni dan pada na jedan od 13 zakonskih praznika.
2. Ako ne radite, proverite da li je na obračunu zarade isplaćen Feiertagsentgelt prema principu Ausfallsprinzip.
3. Ako radite tokom praznika, proverite da li su posebno obračunati praznična zarada i odrađeni sati.
4. Za 24. i 31. decembar proverite svoj Kollektivvertrag, jer ti datumi nisu zakonski praznici, ali mogu važiti posebna pravila o radnom vremenu.
5. Ako vam se nalaže izuzetan rad tokom praznika, zatražite pisani dogovor ili proverite Betriebsvereinbarung.
6. Ako smatrate da vam pripadaju zarada ili odmor koji nisu priznati, obratite se Betriebsrat-u, Arbeiterkammer ili stručnjaku za radno pravo.

Izvor: ris.bka.gv.at i wien.arbeiterkammer.at. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet.