Jednako postupanje i diskriminacija na radnom mestu u Austriji

U Austriji poslodavac ne sme da pravi nepovoljne razlike među zaposlenima zbog pola, godina ili porekla. Zabrana važi od oglasa za posao do prestanka radnog odnosa. U nastavku su objašnjena pravila koja važe 2026. godine i institucije kojima možete da se obratite.

Šta se smatra diskriminacijom na radnom mestu?

Prema načelu jednakog postupanja (Gleichbehandlungsgebot), niko ne sme biti stavljen u nepovoljniji položaj zbog pola, godina, etničke pripadnosti, vere ili pogleda na svet, seksualne orijentacije ili invaliditeta. Diskriminacija zbog invaliditeta uređena je posebnim propisima, a ne zakonom Gleichbehandlungsgesetz (GlBG).

Pravo razlikuje dve vrste diskriminacije:

• Direktna diskriminacija (unmittelbare Diskriminierung): osoba se zbog jednog od navedenih razloga tretira nepovoljnije od druge osobe u sličnoj situaciji. Primer je odbijanje kandidata stranog porekla koji ima iste kvalifikacije kao domaći kandidat.
• Indirektna diskriminacija (mittelbare Diskriminierung): naizgled neutralno pravilo posebno nepovoljno utiče na određenu grupu. Na primer, zabrana da zaposleni sa nepunim radnim vremenom budu rukovodioci može posebno otežati napredovanje žena, ako one pretežno rade sa nepunim radnim vremenom.

Indirektna diskriminacija ne postoji ako je pravilo opravdano zakonitim ciljem, a primenjena sredstva su odgovarajuća i neophodna.

Na koje faze radnog odnosa se zabrana odnosi?

U privatnom sektoru zabrana obuhvata čitavo trajanje radnog odnosa:

• zasnivanje radnog odnosa i izbor kandidata,
• određivanje zarade,
• dobrovoljne socijalne pogodnosti, kao što su nagrada za lojalnost ili radnička kantina,
• obuku u preduzeću, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju,
• unapređenje,
• druge uslove rada,
• prestanak radnog odnosa,
• uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Diskriminacija postoji i kada je neko stavljen u nepovoljniji položaj zato što koristi roditeljsko odsustvo (Elternkarenz), roditeljski rad sa nepunim radnim vremenom (Elternteilzeit), odsustvo za očeve ili odsustvo radi nege člana porodice. U tim situacijama ne mora istovremeno da postoji diskriminacija po osnovu pola.

Pravila se odnose na zaposlene, radnike koji rade od kuće i osobe slične zaposlenima, na primer na slobodne pružaoce usluga (freie Dienstnehmer).

I oglas za posao mora biti bez diskriminacije

Obaveza počinje već kod oglasa za posao. Kompanije, privatne agencije za zapošljavanje i AMS moraju oglase da sastave rodno neutralno i bez diskriminacije.

U oglasu mora biti navedena zakonska ili minimalna zarada prema kolektivnom ugovoru, kao i informacija da li postoji spremnost da se ponudi veća zarada. Ako ne postoji minimalna zarada prema kolektivnom ugovoru, mora se navesti zarada koja predstavlja osnov za pregovore. Ovo se ne odnosi na osobe slične zaposlenima i visoke rukovodeće pozicije. Kršenje ove obaveze može dovesti do administrativne novčane kazne.

Primeri povrede prava

U privatnom sektoru, na primer, povreda prava može postojati ako:

• se kandidat nepovoljnije tretira zbog pola, a ne zbog nedostatka kvalifikacija,
• osoba sa istim učinkom i kvalifikacijama prima manju zaradu zbog pola,
• poslodavac, kolege ili klijenti seksualno uznemiravaju zaposlenog,
• zaposleni dobije otkaz nakon što se sazna njegova seksualna orijentacija,
• kandidat bude odbijen uz obrazloženje da je prestar za posao,
• za posao se zahteva „savršeno znanje nemačkog“, iako ono nije potrebno, na primer za rad u magacinu.

Različito postupanje zbog godina izuzetno može biti dozvoljeno ako je zasnovano na objektivnom i srazmernom zakonitom cilju, na primer cilju politike zapošljavanja, i ako su primenjena sredstva odgovarajuća i neophodna.

Kome možete da se obratite?

• Gleichbehandlungsanwaltschaft (GAW): pruža savetovanje i pomoć u pregovorima sa poslodavcem i pri podnošenju pritužbe komisiji. Savetovanje je besplatno i poverljivo.
• Gleichbehandlungskommission (GBK): ispituje da li je povređeno načelo jednakog postupanja i može da posreduje. Postupak je besplatan i advokat nije potreban.
• Arbeits- und Sozialgericht: nadležan je za naknadu štete i povlačenje otkaza. Naknadu štete ili povlačenje otkaza moguće je ostvariti samo pred sudom.

Sedište GAW-a je u Beču, a regionalne kancelarije nalaze se u Gracu, Insbruku, Klagenfurtu i Lincu. Od jula 2017. godine GAW se bavi svim osnovima i oblastima diskriminacije. Diskriminacija se može prijaviti i bez navođenja imena putem onlajn obrasca GAW-a.

Arbeiterkammer i sindikati takođe savetuju svoje članove i mogu da pruže pravnu zaštitu u sudskom postupku.

Za saveznu državnu službu važe druga pravila i nadležni su drugi organi, uključujući Bundes-Gleichbehandlungskommission i poverenike za jednakost. Na zaposlene u pokrajinama i opštinama primenjuju se posebni pokrajinski propisi.

Kako izgleda postupak pred GBK?

1. Zahtev se može podneti u neformalnom obliku, običnim pismom. Podneti ga može oštećena osoba, radnički savet, zastupnička organizacija ili GAW.
2. Senat komisije utvrđuje činjenice kroz saslušanje, po pravilu tako što obe strane ispituje zajedno.
3. Učesnici dobijaju pisani rezultat. Ako se utvrdi diskriminacija, odgovorna osoba se poziva da je prekine.

Zahtev se može povući u bilo kom trenutku, na primer ako se u međuvremenu postigne dogovor.

Česta pitanja

Da li GBK može da mi dosudi naknadu štete?

Ne. GBK ne može da dosudi naknadu štete. Za to se morate obratiti sudu.

Mogu li istovremeno da se obratim komisiji i sudu?

Da. Ova dva postupka mogu se koristiti nezavisno jedan od drugog. Sud razmatra zaključke komisije, ali njima nije vezan. Ako donese drugačiju odluku, mora da je obrazloži.

Da li mi je potreban advokat za postupak pred GBK?

Ne. Advokat nije potreban, a postupak je besplatan.

Koji senat je nadležan?

Za diskriminaciju zbog pola i višestruku diskriminaciju povezanu sa polom nadležan je Senat I. Za diskriminaciju na radnom mestu zbog etničke pripadnosti, vere, godina ili seksualne orijentacije nadležan je Senat II.

Praktični koraci

1. Zapišite šta se dogodilo, kada, gde i ko je bio prisutan.
2. Sačuvajte oglase za posao, mejlove, poruke, obračune zarade i druga dokumenta koja mogu biti važna.
3. Obratite se GAW-u za poverljivo i besplatno savetovanje ili Arbeiterkammer i sindikatu ako ste njihov član.
4. Ako želite da komisija ispita slučaj, podnesite neformalni zahtev GBK-u. Advokat nije obavezan.
5. Ako tražite naknadu štete ili povlačenje otkaza, obratite se Arbeits- und Sozialgericht i proverite mogućnost pravne zaštite.

Ovaj tekst je pripremljen na osnovu javno dostupnih izvora i ne predstavlja pravni savet. Za stručnu procenu obratite se advokatu, pravnom stručnjaku, Arbeiterkammer ili drugoj nadležnoj instituciji.

Izvor: oesterreich.gv.at