Studentski, letnji posao i stručna praksa u Austriji

Letnji posao i stručna praksa u Austriji nisu ista stvar. U zavisnosti od toga da li ste pravi praktikant, letnji zaposleni ili dobrovoljni praktikant, razlikuju se pravila o zaradi i osiguranju.

Od koje godine možete da radite tokom leta?

Za letnji posao (Ferialjob) moraju biti ispunjena dva uslova:

• da imate najmanje 15 godina;
• da ste završili opštu obaveznu školu (allgemeine Schulpflicht).

Obavezno školovanje završava se nakon devetog razreda (neunte Schulstufe), prvog dana glavnog letnjeg raspusta (Hauptferien). Ova pravila važe za sve građane Evropske unije u Austriji.

Važan detalj: ako 15. rođendan napunite pre početka letnjeg raspusta nakon devetog razreda, prema Zakonu o zapošljavanju dece i omladine (Kinder- und Jugendlichen-Beschäftigungsgesetz, KJBG) do početka raspusta i dalje se smatrate detetom. Status maloletnika stičete tek početkom raspusta i tek tada možete da počnete letnji posao.

Šta važi za osobe mlađe od 15 godina?

Osoba mlađa od 15 godina koja je već završila obavezno školovanje može da bude angažovana samo u sledećim oblicima:

1. šegrtovanje (Lehrverhältnis);
2. posebna praksa za nadoknadu gradiva koje je propušteno tokom školske godine;
3. obavezna praksa pod uslovima iz Zakona o organizaciji škola (Schulorganisationsgesetz);
4. delimična kvalifikacija (Teilqualifizierung) ili produženo šegrtovanje (verlängerte Lehre).

U tim slučajevima primenjuju se pravila KJBG koja važe za maloletnike, iako se te osobe u smislu zakona i dalje smatraju decom.

Stručna praksa, letnji posao i volontiranje

U praksi treba razlikovati tri situacije:

• Pravi stručni praktikant (echter Ferialpraktikant): ne prima novac ni naknadu u naturi i zaštićen je samo osiguranjem od nezgode.
• Letnji zaposleni ili radnik (Ferialangestellte, Ferialarbeiter): prima platu prema kolektivnom ugovoru. Ima puno osiguranje ako mu prihod prelazi granicu za mali obim zaposlenja (Geringfügigkeitsgrenze).
• Dobrovoljni praktikant (Volontär): nema pravo na naknadu, čak ni na džeparac, i ima osiguranje od nezgode.

Puno osiguranje obuhvata zdravstveno osiguranje, osiguranje od nezgode, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Kada se praksa smatra stvarnom stručnom praksom?

Pravi stručni praktikant je učenik ili student koji bez naknade obavlja praksu propisanu ili uobičajenu prema nastavnom planu ili programu studija. Tipične karakteristike su:

• može da dokaže da se školuje ili studira u određenoj oblasti i u preduzeću obavlja odgovarajuće poslove;
• praksa služi ciljevima obrazovanja, a njeno trajanje odgovara pravilima obrazovanja;
• ne postoji lična obaveza rada, podređenost uputstvima i kontroli niti uključivanje u organizaciju preduzeća;
• u središtu je učenje, a ne radni učinak.

Ovakva praksa može da se obavlja tokom cele godine, a ne samo leti. Osiguranje od nezgode važi u okviru zakonskog osiguranja učenika i studenata, bez prijave na socijalno osiguranje i bez doprinosa poslodavca.

Pažnja: ako praktikant zapravo radi kao zaposleni, u ličnoj je i ekonomskoj zavisnosti ili zbog primljenog džeparca postaje obveznik poreza na zaradu, mora biti prijavljen na socijalno osiguranje.

Da li se praksa plaća najčešće zavisi od dogovora praktikanta i poslodavca, osim ako kolektivni ugovor (Kollektivvertrag) izričito ne propisuje drugačije.

Posebno pravilo za hotelijerstvo i ugostiteljstvo

U hotelijerstvu i ugostiteljstvu (Hotel- und Gastgewerbe) praksa uvek predstavlja radni odnos. Kod obavezne prakse ovde nije moguće angažovanje u obliku dobrovoljnog praktikanta. Praktikantu pripada najmanje plata propisana kolektivnim ugovorom i mora biti obračunat kao radnik ili službenik.

Ko je dobrovoljni praktikant (Volontär)?

Dobrovoljni praktikant je osoba koja u preduzeću pre svega proširuje i primenjuje teoretsko znanje, bez obaveze rada i bez naknade. Nije vezana za određeni radni zadatak, a situacija prvenstveno treba da koristi njoj.

Ako dobije bilo kakvu naknadu, odnos se smatra radnim odnosom. Pravog dobrovoljnog praktikanta treba direktno prijaviti kod Opšteg zavoda za osiguranje od nezgode (Allgemeine Unfallversicherungsanstalt, AUVA).

Gde tražiti letnji posao ili praksu?

• U školi: nastavnici mogu imati informacije o slobodnim mestima i dati korisne preporuke.
• U AMS-u: austrijska služba za zapošljavanje nudi i savetovanje za traženje posla namenjeno mladima.
• Na portalima za posao: LOGO Jobbörse, akzente Jugendinfo Salzburg, FFG berza praksi, StudentJob i praktikum.info.
• Na Evropskom portalu za mlade: informacije o poslu, praksi i međunarodnim prilikama.

Za prijavu je koristan uredan CV u austrijskom formatu na nemačkom jeziku.

Česta pitanja

Da li se obavezna stručna praksa plaća?

Pravi praktikant ne dobija naknadu. Plaćanje je uglavnom stvar dogovora, osim ako kolektivni ugovor propisuje drugačije. U ugostiteljstvu pripada najmanje plata prema kolektivnom ugovoru.

Da li praksa može da se obavlja samo leti?

Ne. Stručna praksa može da se obavlja tokom cele godine.

Da li sam osiguran tokom letnjeg posla?

Kao letnji zaposleni imate puno osiguranje ako prihod prelazi granicu za mali obim zaposlenja. Kao pravi praktikant ili dobrovoljni praktikant zaštićeni ste osiguranjem od nezgode.

Praktični koraci pre početka rada

1. Proverite da li imate najmanje 15 godina i da li ste završili opštu obaveznu školu.
2. Razjasnite sa poslodavcem da li je angažman Ferialpraktikum, Ferialjob ili Volontariat.
3. Zatražite pisane informacije o plati, kolektivnom ugovoru, radnom vremenu i osiguranju.
4. Ako se od vas očekuje redovan rad uz uputstva i kontrolu, proverite da li zapravo imate status zaposlenog.
5. Pripremite nemački CV i potražite ponude preko škole, AMS-a i navedenih portala.
6. Kod nejasnoća se obratite AMS-u, AUVA-i ili stručnjaku za radno pravo.

Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na javno dostupnim izvorima i ne predstavlja pravni savet. Za stručnu procenu obratite se advokatu, pravnom ili radnopravnom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at