Evidencija radnog vremena u Austriji: šta se beleži i ko je odgovoran?

U Austriji većina poslodavaca mora da vodi evidenciju radnog vremena zaposlenih (Arbeitszeitaufzeichnungen). Ona nije samo obaveza prema nadležnim organima, već služi i kao dokaz o prekovremenom radu i periodima odmora. U nastavku je objašnjeno šta se prema pravilima koja važe 2026. godine mora evidentirati i koja prava imate u vezi sa sopstvenim podacima.

Na koga se odnosi obaveza vođenja evidencije?

Evidenciju mora da vodi svako preduzeće koje zapošljava osobe na koje se primenjuje neki od sledećih propisa:

• Arbeitszeitgesetz (AZG) – zakon o radnom vremenu;
• Krankenanstalten-Arbeitszeitgesetz – zakon o radnom vremenu u bolnicama;
• Bäckereiarbeiter/innengesetz – zakon o zaposlenima u pekarskoj industriji;
• Kinder- und Jugendlichen-Beschäftigungsgesetz – zakon o zapošljavanju dece i omladine.

Za zaposlene na koje se primenjuje Arbeitsruhegesetz – zakon o odmoru tokom vikenda i praznika – mora se posebno evidentirati rad obavljen tokom nedeljnog ili prazničnog odmora.

Šta mora da bude zabeleženo?

Poslodavac za svakog zaposlenog mora da zabeleži početak i završetak radnog vremena. Iz evidencije, pored dnevnog radnog vremena, mora da bude vidljivo i sledeće:

• nedeljno radno vreme;
• dnevni odmor;
• nedeljni odmor.

Početak i završetak pauza tokom rada (Ruhepausen) takođe se evidentiraju. Ako radite tokom nedeljnog odmora, zamenskog odmora (Ersatzruhe) ili prazničnog odmora, potrebno je zabeležiti i mesto, trajanje i vrstu rada.

Kod fleksibilnog radnog vremena (Gleitzeit) ili obračunskog perioda (Durchrechnung) mora se dokumentovati i početak i trajanje odgovarajućeg perioda.

Ako postoji unapred utvrđen raspored

Ako je vaš raspored rada unapred i pisanim putem tačno određen, poslodavac ne mora da vodi posebnu evidenciju svakog radnog dana. Dovoljno je da najmanje na kraju svakog obračunskog perioda zarade, kao i na zahtev inspekcije rada, dokaže da je raspored poštovan. Svako odstupanje od utvrđenog rasporeda ipak mora da se evidentira bez odlaganja.

Ko je odgovoran ako sami vodite evidenciju?

Poslodavac može da vam poveri da sami unosite svoje radno vreme. I u tom slučaju poslodavac ostaje odgovoran za pravilno vođenje evidencije i poštovanje propisa.

U takvoj situaciji poslodavac mora da:

1. da uputstva za pravilno vođenje evidencije;
2. zatraži od vas da dostavite evidenciju;
3. proveri unete podatke.

Za sopstveno praćenje radnog vremena može da posluži aplikacija AK Zeitspeicher organizacije Arbeiterkammer.

Kada možete da zatražite svoje podatke?

Jednom mesečno imate pravo da od poslodavca besplatno zatražite da vam pošalje evidenciju vašeg radnog vremena.

Ako radite u sistemu fleksibilnog radnog vremena, a evidenciju vodi sistem za merenje vremena (Zeiterfassungssystem), na zahtev morate dobiti kopiju ili mogućnost uvida u podatke.

Poslodavac je takođe dužan da Arbeitsinspektion – inspekciji rada – na zahtev pruži informacije, omogući uvid ili pošalje kopiju evidencije.

Kada pauze ne moraju da se evidentiraju pojedinačno?

Poslodavac može sa radničkim savetom (Betriebsrat) da zaključi interni sporazum (Betriebsvereinbarung) o pauzama. U njemu se pauze mogu tačno odrediti, uključujući njihov početak i završetak, ili se zaposlenom može ostaviti da pauzu iskoristi u unapred određenom vremenskom okviru.

U preduzećima u kojima nema radničkog saveta, ista mogućnost postoji na osnovu pisanog sporazuma sa pojedinačnim zaposlenim. Tada se evidentiraju samo odstupanja od dogovorenog pravila.

Posebna pravila

Samostalno određivanje radnog vremena i rad od kuće

Ako u velikoj meri sami određujete kada i gde radite, dovoljno je evidentirati dužinu dnevnog radnog vremena. Isto pravilo važi i za rad od kuće (Teleheimarbeit).

Vozači

Kod vozača se kao evidencija radnog vremena priznaju putni nalog (Fahrtenbuch), listić tahografa (Schaublatt), kao i odštampani i preuzeti podaci sa kontrolnog uređaja. Podaci moraju biti sređeni po vozaču i datumu i dostupni inspekciji rada.

Maloletni zaposleni

Pored radnog vremena, u evidenciji maloletnih zaposlenih (Verzeichnis der Jugendlichen) između ostalog moraju da budu navedeni ime, prebivalište, datum rođenja, datum početka rada, vrsta posla, zarada, godišnji odmor, kao i ime i prebivalište zakonskog zastupnika.

Bolnice

Rad obavljen u vanrednim situacijama mora da bude posebno naveden.

Koliko dugo se evidencija čuva?

• Opšta evidencija radnog vremena: 1 godina;
• Evidencija vozača (Lenker): 24 meseca;
• Evidencija maloletnih zaposlenih (Verzeichnis der Jugendlichen): 2 godine.

Kod obračunskog perioda rok za čuvanje počinje da teče po završetku tog perioda. Drugi propisi mogu predvideti i duži rok čuvanja.

Česta pitanja

Ko kontroliše evidenciju radnog vremena?

Kontrolu vrši inspekcija rada (Arbeitsinspektion), koja je u okviru saveznog ministarstva BMASGPK.

Da li poslodavac može biti kažnjen ako nema evidenciju?

Da. Kršenje pravila o evidenciji radnog vremena predstavlja prekršaj, a odgovornost je na poslodavcu.

Da li se plaća zahtev za dostavljanje evidencije?

Ne. Jednom mesečno možete besplatno da zatražite da vam poslodavac pošalje evidenciju.

Da li sam ja odgovoran ako sam unosim podatke?

Ne. Poslodavac i dalje snosi odgovornost. On mora da vam da uputstva, zatraži evidenciju i proveri unose.

Praktični koraci

1. Redovno beležite početak i završetak rada, kao i pauze i odstupanja od rasporeda.
2. Čuvajte sopstvene zapise i uporedite ih sa evidencijom koju vodi poslodavac.
3. Jednom mesečno zatražite od poslodavca besplatnu kopiju svoje evidencije.
4. Ako uočite greške, zatražite njihovu ispravku u pisanom obliku.
5. Ako poslodavac ne vodi evidenciju ili odbija da vam omogući uvid, obratite se Arbeiterkammer ili nadležnoj Arbeitsinspektion.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se stručnom savetniku za radno pravo ili nadležnoj instituciji. Izvor: usp.gv.at