Vanbračna zajednica u Austriji: stan, imovina i nasleđivanje 2026.

U Austriji mnogi parovi žive zajedno bez sklapanja braka. Međutim, nevenčana životna zajednica (nicht eheliche Lebensgemeinschaft) uglavnom predstavlja neformalni oblik zajedničkog života i pruža znatno manju pravnu zaštitu nego brak. To je posebno važno kod stanovanja, zajedničke imovine i nasleđivanja.

Šta se u Austriji smatra vanbračnom zajednicom?

O vanbračnoj zajednici se govori kada dve osobe koje nisu u braku duže vreme žive u zajednici stanovanja, privređivanja i intimnog života. Zajednička adresa nije obavezna: zajednica može postojati i kada partneri zbog posla imaju različite prijavljene adrese.

Vanbračni partneri nemaju iste obaveze kao supružnici, na primer obavezu vernosti ili međusobnog izdržavanja. Pravila koja važe za registrovano partnerstvo (eingetragene Partnerschaft), uključujući određena prava u oblasti nasleđivanja, izdržavanja i socijalnog osiguranja, ne primenjuju se automatski na vanbračne partnere. Zajednički život može se dokazivati, između ostalog, prijavom prebivališta, odnosno obrascem Meldezettel.

Iznajmljeni stan: ko može da ostane posle raskida?

Prava zavise od toga na kom osnovu osoba živi u stanu.

• Oboje ste glavni zakupci (Hauptmieter): Imate ista prava i obaveze. Ako ne možete da postignete dogovor, odlučuje građanski sud, uzimajući u obzir hitnost stambene potrebe i interese zajedničke dece.
• Jedan partner je podzakupac ili živi kod partnera (Untermieter): Prava zavise od glavnog zakupca. Ako on otkaže zakup stana, podzakupac ne može da ostane. Glavni zakupac može imati povoljnije mogućnosti za otkaz ugovora.
• Živite kod partnera bez doprinosa za troškove: To se može smatrati besplatnim ustupanjem korišćenja stana, odnosno Bittleihe ili Prekarium.

Vanbračni partner ne može biti dodat u ugovor o zakupu bez saglasnosti stanodavca. Za razliku od supružnika, vanbračni partneri nemaju mogućnost sudske dodele zajedničkog stana, pa spor može dovesti do pat-pozicije.

Zajednička svojina: stan, kuća i zemljište

Vanbračni partneri mogu zajedno kupiti nekretninu i uknjižiti se u proizvoljnim vlasničkim udelima u zemljišnoj knjizi, odnosno Grundbuch.

• Etažni stan: Partneri mogu steći zajedničko vlasništvo kroz zajednicu vlasnika, odnosno Eigentümerpartnerschaft. U tom slučaju oboje su vlasnici u jednakim delovima, a nijedan partner ne može prodati svoj deo bez saglasnosti drugog.
• Druga nekretnina, poput kuće ili zemljišta: Vanbračni partneri ne mogu upisati uzajamnu zabranu opterećenja i otuđenja. Zato svaki suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti drugog.

Posle raskida jedan partner može otkupiti udeo drugog, ali samo ako se oboje saglase. Ako dogovor nije moguć, bilo koji suvlasnik može podneti tužbu za deobu, odnosno Teilungsklage. Nekretnina se tada deli ili se prodaje na javnoj licitaciji, a prihod se raspodeljuje srazmerno vlasničkim udelima.

Nameštaj, štednja, pokloni i dugovi

Za imovinu zajedničkog domaćinstva ne postoji posebna zakonska šema podele. Kod potraživanja se primenjuju opšta pravila obligacionog prava.

• Nameštaj i predmeti domaćinstva: Vlasnik je osoba koja ih je kupila. To važi i kada drugi partner vodi domaćinstvo, osim ako je ugovorom drugačije dogovoreno.
• Rad u domaćinstvu: Tokom zajedničkog života za njega ne postoji pravo na naknadu. Posle raskida naknada se može potraživati samo ako je to predviđeno ugovorom između partnera.
• Bankovni račun: Novac pripada osobi na čije ime glasi račun. Partneri mogu otvoriti i zajednički račun.
• Pokloni: Partner može zahtevati povraćaj poklona samo ako je druga osoba počinila krivično delo ili ako se poklon može pobijati zbog zablude.
• Kredit: Prema poveriocu odgovara svako ko je dužnik ili jemac. Ako jedan partner otplaćuje predmet koji koristi drugi, nakon raskida može zahtevati povraćaj budućih rata, ali ne i ranije plaćenih rata.

Nasleđivanje: šta dobija partner ako drugi umre?

Od 1. januara 2017. vanbračni partner se u naslednom pravu ne smatra strancem. Ipak, kao zakonski naslednik nasleđuje samo ako nijedan drugi zakonski naslednik ne dobija zaostavštinu. Vanbračnom partneru ne pripada obavezni nasledni deo, odnosno Pflichtteil. Za razliku od supružnika, vanbračni partneri ne mogu zaključiti ni nasledni ugovor, odnosno Erbvertrag.

U testamentu, odnosno Testament, partner može biti određen kao naslednik ili korisnik. Ipak, obavezni nasledni deo potomaka i supružnika preminule osobe ostaje zaštićen. Ako je vanbračni partner određen kao korisnik životnog osiguranja, isplata po pravilu ne ulazi u zaostavštinu.

Pravo na stan posle smrti partnera

• Ostanak u zajedničkom stanu godinu dana: U pitanju je zakonski legat. Uslov je da su partneri živeli u zajedničkom domaćinstvu najmanje tri godine pre smrti.
• Ulazak u ugovor o zakupu: Kod stanova na koje se primenjuje MRG, partner može pod određenim uslovima preuzeti ugovor. Potrebni su hitna stambena potreba i najmanje tri godine zajedničkog domaćinstva, ili zajedničko useljenje.
• Doživotno stanovanje u kući ili stanu: To je moguće samo ako je testamentom ustanovljeno besplatno pravo plodouživanja ili stanovanja.

Deca roditelja koji nisu u braku imaju potpuno jednaka nasledna prava kao deca rođena u braku. Za to je potrebno priznanje očinstva, odnosno Vaterschaftsanerkenntnis, ili sudsko utvrđivanje očinstva.

Izdržavanje i socijalno osiguranje

Posle raskida vanbračni partner po pravilu nema pravo na izdržavanje. Nakon smrti partnera ne pripadaju ni porodična davanja iz penzijskog ni iz osiguranja od nezgode.

Kod zdravstvenog osiguranja partner ipak može biti su-osiguran ako najmanje 10 meseci živi u zajedničkom domaćinstvu sa osiguranom osobom i besplatno vodi domaćinstvo ili odgaja dete koje živi u tom domaćinstvu. Vanbračnu zajednicu treba prijaviti zdravstvenom osiguranju osigurane osobe.

Česta pitanja

Da li vanbračni partner automatski nasleđuje u Austriji?

Samo ako nijedan drugi zakonski naslednik ne dobija zaostavštinu. Partner može biti određen kao naslednik testamentom, ali tada treba uzeti u obzir zaštićene obavezne nasledne delove potomaka i supružnika.

Da li sporazum između partnera mora biti u pisanom obliku?

Ne mora, ali se pisani sporazum preporučuje radi dokazivanja dogovora. Partnerschaftsvertrag može sastaviti notar ili advokat. Ugovori su po pravilu oporezivi taksom.

Šta se dešava sa zajedničkim stanom ako nema dogovora?

Kod zajedničkog iznajmljenog stana odlučuje građanski sud. Kod zajedničke kuće ili zemljišta bilo koji suvlasnik može podneti Teilungsklage.

Da li vanbračni partner ima pravo na udovičku penziju?

Ne. Vanbračni partner nema pravo na porodično davanje iz penzijskog osiguranja preminulog partnera. Takvo pravo ne nastaje ni na osnovu ugovora o izdržavanju između vanbračnih partnera.

Praktični koraci

1. Proverite ko je upisan kao zakupac stana i da li je drugi partner prijavljen kao Hauptmieter ili Untermieter.
2. Za kuću, stan ili zemljište proverite upis u Grundbuch i tačne vlasničke udele.
3. Sačuvajte račune i dokaze o kupovini nameštaja, opreme i drugih vrednijih predmeta.
4. Razmotrite pisani Partnerschaftsvertrag kojim se mogu urediti imovina, dugovi i ulaganja.
5. Ako želite da partner nasledi imovinu, obratite se advokatu ili notaru radi sastavljanja Testament i provere prava na Pflichtteil.
6. Proverite da li partner ispunjava uslove za su-osiguranje i prijavite zajedničko domaćinstvo nadležnom zdravstvenom osiguranju.
7. Kod spora o stanu, vlasništvu ili nasleđu zatražite individualni savet advokata ili drugog pravnog stručnjaka.

Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na javno dostupnim informacijama i ne predstavlja pravni, poreski ili drugi stručni savet. Korišćenje informacija je na sopstvenu odgovornost. Za konkretan slučaj obratite se advokatu, notaru ili drugom nadležnom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at