Seksualno uznemiravanje na radnom mestu u Austriji: prava i pomoć

Seksualno uznemiravanje na radnom mestu u Austriji nije privatna stvar, već povreda prava za koju postoji pravna zaštita. U nastavku su objašnjeni primeri uznemiravanja, moguće pravne posledice, rokovi i institucije kojima možete da se obratite. Informacije odražavaju stanje propisa u 2026. godini i ne predstavljaju pravni savet.

Ukratko

• Seksualno uznemiravanje smatra se diskriminacijom na osnovu pola.
• Pripada odgovarajuća naknada štete (Schadenersatz) od najmanje 1.000 evra.
• Naknada štete može da se potražuje pred sudom u roku od tri godine.
• Poslodavac može da odgovara ako krivicom ne preduzme odgovarajuće mere za zaustavljanje uznemiravanja.
• Ova pravila važe za sve građane Evropske unije koji žive u Austriji.

Šta se smatra seksualnim uznemiravanjem na radnom mestu?

Uznemiravanje može biti vizuelno, verbalno ili fizičko, a može uključivati i seksualnu ucenu. Primeri su:

• pin-up ili pornografske slike na radnom mestu, računaru ili podlozi za miš;
• buljenje, odmeravanje i zviždanje;
• dvosmislene šale i komentari o izgledu ili seksualnom ponašanju u privatnom životu;
• izjave sa jasnim seksualnim sadržajem i neželjeni pozivi sa jasnom namerom;
• telefonski pozivi, pisma, imejlovi ili SMS poruke sa seksualnim aluzijama;
• obećavanje profesionalne koristi u zamenu za seksualnu popustljivost ili pretnja štetnim posledicama zbog odbijanja;
• slučajni ili namerni dodiri, na primer štipanje ili udaranje po zadnjici;
• zahtevi za seksualne radnje i egzibicionističko ponašanje.

U privatnom radnom odnosu o uznemiravanju se govori kada ponašanje seksualne prirode povređuje dostojanstvo pogođene osobe, kada je za nju neželjeno, neprikladno ili uvredljivo i kada stvara, ili ima za cilj da stvori, zastrašujuće, neprijateljsko ili ponižavajuće radno okruženje. Uznemiravanje može imati i druge negativne ili pozitivne posledice po radni odnos.

Važno je da se pravne posledice mogu odnositi i na ponašanje van radnog mesta, na primer tokom stručnog seminara.

Koji zakon pruža zaštitu?

Za zaposlene u privatnom sektoru važi savezni zakon o jednakom postupanju (Gleichbehandlungsgesetz, GlBG). On se ne odnosi samo na osobu koja uznemirava, već i na poslodavca koji ne zaštiti zaposlenog od uznemiravanja kolega ili klijenata. Zabranjeno je i izdavanje naloga za uznemiravanje.

U javnoj službi primenjuje se savezni zakon o jednakom postupanju (Bundes-Gleichbehandlungsgesetz, B-GlBG). Uznemiravanje se u tom slučaju može smatrati i povredom službene dužnosti. Za zaposlene u pokrajinama i opštinama važe odgovarajuća pravila koja su donele pokrajine.

Kolika naknada štete pripada i od koga se može tražiti?

U slučaju seksualnog uznemiravanja na radnom mestu pripada odgovarajuća naknada štete, ali ona ne može biti manja od 1.000 evra. Zahtev može biti usmeren protiv:

• osobe koja uznemirava – u svakom slučaju;
• poslodavca – ako je krivicom propustio da preduzme odgovarajuće mere, na primer upozorenje, premeštaj ili otkaz;
• savezne države (Bund) – ako predstavnik poslodavca krivicom nije preduzeo odgovarajuće korake.

Osoba koja je izvršila uznemiravanje može da se suoči i sa krivičnopravnim posledicama.

Kada je seksualno uznemiravanje krivično delo?

Seksualno uznemiravanje je posebno krivično delo prema Krivičnom zakoniku (Strafgesetzbuch, StGB). Za to je, međutim, potrebno seksualno ponašanje, na primer nedoličan dodir. Samo verbalne izjave same po sebi nisu krivično delo, ali mogu predstavljati uznemiravanje prema radnom pravu.

Rok i nadležni organ

Zahtev za naknadu štete može da se ostvari pred sudom u roku od tri godine.

• Privatni sektor: Radni i socijalni sud (Arbeits- und Sozialgericht).
• Ugovorni zaposleni u javnoj službi (Vertragsbedienstete): Radni i socijalni sud.
• Javni službenici (Beamte): nadležni organ službe (Dienstbehörde).

Kako možete da se zaštitite?

Trpljenje, izbegavanje ili napuštanje radnog mesta nisu jedina rešenja. Korisne opšte smernice su:

• Shvatite svoja osećanja ozbiljno – važno je kako ste vi doživeli ponašanje.
• Jasno i odlučno odbijte uznemiravanje i zatražite da se više ne ponovi.
• Sačuvajte dokaze i vodite beleške o događajima, jer je dokazivanje veoma važno.
• Poverljivo razgovarajte sa osobama kojima verujete.
• Ako se ponašanje ne promeni, obavestite nadređene.

Ako slučaj iznesete u javnost, računajte na to da će optužena osoba možda negirati događaje. Mogući su i postupci zbog klevete (üble Nachrede), zato potražite podršku, na primer kod radničkog saveta (Betriebsrat).

Kome možete da se obratite za pomoć?

• Kancelarija za jednak tretman (Gleichbehandlungsanwaltschaft);
• pokrajinske radničke komore (Arbeiterkammer, AK);
• žensko odeljenje Austrijskog saveza sindikata (ÖGB);
• Austrijska advokatska komora (ÖRAK) i savetovališta „Erste Anwaltliche Auskunft“, koja pružaju besplatne početne konsultacije u pokrajinama.

Česta pitanja

Da li seksualno uznemiravanje na radnom mestu pogađa samo žene?

Ne. Svako može biti pogođen, iako su žene najčešće žrtve.

Da li ova pravila važe za građane Evropske unije?

Da. Pravila važe za sve građane Evropske unije koji žive u Austriji.

Da li poslodavac može da odgovara ako uznemirava klijent?

Da, ako je krivicom propustio da zaustavi uznemiravanje koje vrši treća osoba.

Koliko dugo mogu da čekam sa pokretanjem postupka?

Rok za sudsko ostvarivanje zahteva za naknadu štete iznosi tri godine.

Praktični koraci

1. Zapišite datum, vreme, mesto, sadržaj i moguće svedoke svakog incidenta.
2. Sačuvajte imejlove, poruke, fotografije i druge relevantne dokaze.
3. Jasno stavite do znanja da je ponašanje neželjeno, ako je to za vas bezbedno.
4. Obratite se nadređenom, radničkom savetu (Betriebsrat) ili odgovarajućoj internoj osobi.
5. Potražite poverljiv savet kod Gleichbehandlungsanwaltschaft, Arbeiterkammer, ÖGB ili advokata.
6. Ne odlažite proveru rokova i nadležnosti, naročito ako razmatrate zahtev za naknadu štete.

Napomena: Ovaj tekst je pripremljen na osnovu javno dostupnih izvora i ne predstavlja savet. Koristite ga na sopstvenu odgovornost. Za stručnu pomoć obratite se advokatu, pravniku, zdravstvenom stručnjaku ili stručnjaku za radno pravo i zapošljavanje.

Izvor: oesterreich.gv.at