Povrede u slobodno vreme i domaćinstvu u Austriji: šta pokriva osiguranje 2026.

U Austriji se velika većina povreda ne događa na radnom mestu, već kod kuće, u slobodno vreme ili tokom sporta. Za takve slučajeve važe drugačija pravila nego za povrede na radu. U nastavku objašnjavamo šta pokriva socijalno osiguranje, a šta ne.

Ukratko:

• Povreda u slobodno vreme (Freizeitunfall) i povreda u domaćinstvu (Haushaltsunfall) spadaju u rizike privatnog života i nisu pokrivene zakonskim osiguranjem od nezgode.
• Troškove lečenja pokriva zakonsko zdravstveno osiguranje, ali ne i kasnije posledice povrede (Folgeschäden).
• Ako zbog povrede niste sposobni za rad, morate bez odlaganja obavestiti poslodavca.
• Kod dece zakonsko osiguranje od nezgode važi u vrtiću, školi i na putu do njih i nazad, ali ne tokom slobodnog vremena.
• Ako imate privatno osiguranje, povredu treba odmah prijaviti osiguravajućem društvu, a najkasnije u roku od nedelju dana.

Šta se smatra povredom u slobodno vreme i povredom u domaćinstvu?

Obe vrste događaja spadaju u rizike privatnog života. Zbog toga za njih nije nadležno zakonsko osiguranje od nezgode (gesetzliche Unfallversicherung), koje pokriva povrede na radu.

Važan izuzetak postoji kod domaćinstva u poljoprivrednom ili šumarskom preduzeću (land- oder forstwirtschaftlicher Betrieb). Pod određenim uslovima takva povreda može biti priznata kao povreda na radu.

Šta pokriva zdravstveno osiguranje?

Lečenje plaća zakonsko zdravstveno osiguranje (gesetzliche Krankenversicherung). Nadležni osiguravač zavisi od toga gde ste osigurani:

• ÖGK (Österreichische Gesundheitskasse)
• SVS (Sozialversicherungsanstalt der Selbständigen)
• BVAEB (Versicherungsanstalt öffentlich Bediensteter, Eisenbahnen und Bergbau)

Posle povrede mogu biti dostupne sledeće usluge:

• lečenje (Krankenbehandlung), uključujući lekarsku pomoć, lekove i medicinska pomagala, kao i psihoterapiju, kliničku psihologiju i fizioterapiju;
• medicinska kućna nega (medizinische Hauskrankenpflege);
• bolničko lečenje (Anstaltspflege);
• naknada za bolovanje (Krankengeld) u slučaju nesposobnosti za rad;
• naknada za postepeni povratak na posao (Wiedereingliederungsgeld) nakon dugog bolovanja;
• rehabilitaciona naknada (Rehabilitationsgeld) kod smanjene radne sposobnosti;
• pomoć zbog telesnog invaliditeta, na primer medicinska pomagala;
• lečenje zuba, zubne proteze i ortodontsko lečenje;
• medicinska rehabilitacija;
• mere za unapređenje zdravlja, uključujući opšte savetovanje o sprečavanju bolesti i povreda.

Kao dobrovoljna usluga ili usluga koja zavisi od procene osiguravača, može biti dostupna i banjska rehabilitacija radi stabilizacije zdravlja ili finansijska pomoć za takav boravak.

Za korišćenje zdravstvenih usluga potrebna je e-card.

Šta zakonsko osiguranje ne plaća?

Najvažnija razlika u odnosu na povredu na radu jeste sledeća: kod povrede u slobodno vreme ili u domaćinstvu zakonsko zdravstveno osiguranje pokriva troškove lečenja, ali ne pokriva naknadnu štetu i posledice povrede.

Za takve posledice može poslužiti privatno osiguranje.

Koju pomoć može pružiti penzijsko osiguranje?

Kod težih slučajeva može biti uključeno i zakonsko penzijsko osiguranje (Pensionsversicherung). Nadležna institucija može biti PV (Pensionsversicherung), BVAEB ili SVS.

Moguća davanja obuhvataju:

• mere rehabilitacije;
• penziju zbog smanjene radne sposobnosti ili nesposobnosti za rad;
• udovičku penziju, odnosno penziju za preživelog registrovanog partnera;
• penziju za siročad (Waisenpension);
• dodatak za negu (Pflegegeld).

Bolovanje: šta morate uraditi i šta dobija poslodavac?

Ako zbog povrede ne možete da radite, morate bez odlaganja (ohne schuldhaftes Zögern) obavestiti poslodavca.

Poslodavac tada nastavlja da isplaćuje zaradu (Entgeltfortzahlung). Manja preduzeća za to mogu dobiti podršku od AUVA ili BVAEB, ako je zaposleni tamo osiguran. Kod povrede se podrška isplaćuje od prvog dana nastavka isplate zarade, najduže šest nedelja po radnoj godini, pod uslovom da je nesposobnost za rad trajala duže od tri uzastopna dana.

Visina podrške zavisi od broja zaposlenih:

• do 10 zaposlenih: 75% nastavljenih isplata zarade i dodatak od 12,51% za posebne isplate;
• od 11 do 50 zaposlenih: 50% nastavljenih isplata zarade i dodatak od 8,34% za posebne isplate.

Ova podrška pripada poslodavcu, a ne zaposlenom. Zaradu i dalje isplaćuje poslodavac.

Deca: kada ih štiti osiguranje od nezgode?

Dete je obuhvaćeno zakonskim osiguranjem od nezgode tek od poslednje godine vrtića. Zaštita važi tokom boravka u vrtiću ili školi i, u osnovi, na putu do tamo i nazad.

Povreda deteta u slobodno vreme nije pokrivena zakonskim osiguranjem od nezgode ni tokom poslednje godine vrtića ni tokom školskih godina. Zato treba proveriti da li postojeće privatno osiguranje od nezgode ili osiguranje od odgovornosti pokriva takve slučajeve.

Privatno osiguranje: čemu služi i kada se prijavljuje?

Pored zakonskih davanja, moguće je zaključiti dobrovoljno osiguranje kod osiguravajućeg društva. To može biti zdravstveno, životno, pravno ili osiguranje od nezgode.

U zavisnosti od ugovora, moguće su između ostalog sledeće isplate i naknade: renta zbog nezgode, invalidska i renta za negu, renta za siročad, pomoć za rehabilitaciju, podrška za estetske operacije, nadoknada troškova lečenja, spasavanja i prevoza u matičnu zemlju, bolnička dnevna naknada (Spitalgeld) i dnevna naknada (Taggeld).

• Povreda: odmah, a najkasnije u roku od nedelju dana;
• smrtni slučaj: u roku od tri dana, čak i ako je povreda već prijavljena.

Obrazac za prijavu dobijate od konkretnog osiguravača. U mnogim slučajevima prijava je moguća i onlajn.

Česta pitanja

Da li osiguranje plaća lečenje ako kod kuće padnem sa merdevina?

Da. Zakonsko zdravstveno osiguranje pokriva troškove lečenja povrede u domaćinstvu. Međutim, kasnije posledice i naknadnu štetu ne pokriva.

Da li dobijam Krankengeld nakon povrede u slobodno vreme?

Krankengeld spada u usluge koje mogu biti dostupne u slučaju nesposobnosti za rad.

Da li je dete osigurano ako se posle podne povredi na igralištu?

Zakonsko osiguranje od nezgode ne pokriva povrede dece u slobodno vreme. Zaštita važi tokom boravka u vrtiću ili školi i na putu do njih i nazad.

Koliko vremena imam da obavestim privatno osiguranje?

Povredu treba prijaviti odmah, a najkasnije u roku od nedelju dana. Smrtni slučaj mora se prijaviti u roku od tri dana.

Praktični koraci nakon povrede

1. Potražite medicinsku pomoć i koristite e-card.
2. Ako ne možete da radite, odmah obavestite poslodavca i postupite prema njegovim uputstvima za bolovanje.
3. Proverite da li je slučaj pokriven privatnim osiguranjem od nezgode, zdravstvenim, životnim ili osiguranjem od odgovornosti.
4. Privatnom osiguravaču prijavite povredu bez odlaganja, najkasnije u roku od nedelju dana.
5. Ako je došlo do smrtnog slučaja, prijavite ga osiguravaču u roku od tri dana, čak i ako je povreda već prijavljena.
6. Kod težih posledica proverite mogućnost rehabilitacije, penzijskih davanja i Pflegegeld kod nadležne institucije.

Ovaj tekst je zasnovan na informacijama dostupnim na internetu i ne predstavlja pravni, zdravstveni ili drugi stručni savet. Za konkretnu procenu obratite se advokatu, stručnjaku za radno pravo, zdravstvenom radniku, stručnjaku za zapošljavanje ili drugom nadležnom savetniku.

Izvor: oesterreich.gv.at