Porotnik i sudija-porotnik u Austriji: šta treba znati o ulozi laičkog sudije
U težim krivičnim predmetima u Austriji ne odlučuju samo profesionalne sudije. Građani izabrani žrebom mogu učestvovati u suđenju kao laičke sudije (Laienrichter), odnosno kao sudije-porotnici ili porotnici. Ova funkcija je počasna, ali predstavlja građansku dužnost.
Šta znači biti laički sudija?
Austrijski ustav predviđa učešće građana u pravosuđu. Zato u predmetima za naročito teška krivična dela, kao što su ubistvo ili određena politička krivična dela, na strani suda učestvuju i građani. Cilj je da se u odlučivanju odrazi osećaj pravičnosti stanovništva i ojača poverenje u pravosuđe.
Laičke sudije su, kao i profesionalne sudije, vezane zakonom. Mogu postavljati pitanja optuženom, svedocima i veštacima. Učestvuju samo na glavnom pretresu (Hauptverhandlung), a ne u istražnoj fazi, i pred sudom polažu zakletvu.
Pravno iskustvo nije potrebno. Na suđenju su prisutne profesionalne sudije koje pomažu laičkim sudijama i odgovaraju na njihova pitanja.
Sudija-porotnik ili porotnik: u čemu je razlika?
U Austriji postoje dve vrste laičkih sudija:
- Sudija-porotnik (Schöffe) sedi zajedno sa profesionalnim sudijom i zajedno sa njim odlučuje o krivici i kazni.
- Porotnik (Geschworener) sedi u posebnom porotničkom delu (Geschworenenbank) i samostalno odlučuje o krivici, dok se o kazni odlučuje zajedno sa profesionalnim sudijama.
Schöffengericht
- Sastav je najčešće jedan profesionalni sudija i dva sudije-porotnika.
- U pojedinim težim predmetima sud čine dva profesionalna sudije i dva sudije-porotnika.
- Nadležan je, po pravilu, za dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od pet godina, ako predmet ne pripada porotničkom sudu.
- O krivici i kazni odlučuje se zajednički.
Sudije-porotnici imaju isto pravo glasa kao profesionalni sudija. Najpre glasaju sudije-porotnici po azbučnom redu, a zatim profesionalni sudija. Uzdržavanje nije dozvoljeno. Ako oba sudije-porotnika glasaju za oslobađanje, a profesionalni sudija za osudu, optuženi se oslobađa.
Geschworenengericht
- Sud čine tri profesionalne sudije i osam porotnika.
- Ovaj sastav odlučuje o naročito teškim krivičnim delima, kao što je ubistvo, i o određenim političkim krivičnim delima.
- Porotnici glasaju o pisanim pitanjima na koja se odgovara sa „da“ ili „ne“.
- Za prihvatanje jednog odgovora potrebno je najmanje pet glasova od ukupno osam porotnika.
Jednoglasnost nije potrebna. Ako dođe do jednakog broja glasova, primenjuje se stav koji je povoljniji za optuženog. Odluka porotnika (Wahrspruch) ne mora da bude obrazložena. Profesionalne sudije zajedno sa porotnicima odlučuju o kazni.
Ko može biti laički sudija?
Osnovni uslovi su:
- austrijsko državljanstvo;
- starost od 25 do 65 godina na početku prve godine obavljanja dužnosti;
- glavno prebivalište (Hauptwohnsitz) u Austriji;
- dovoljno znanje nemačkog jezika, koji je jezik sudskog postupka, da bi osoba mogla da prati suđenje.
Isključene su osobe koje zbog zdravstvenog stanja ne mogu da obavljaju dužnost, koje imaju određene osude ili protiv kojih se vodi postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i za koje je zaprećena kazna zatvora duža od šest meseci.
Od funkcije su, između ostalih, isključeni:
- sudije, tužioci, notari, advokati i advokatski pripravnici;
- sveštenici i pripadnici verskih redova;
- članovi parlamenta i vlade;
- zaposleni u saveznim ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde, uključujući policijske službenike.
Drugi državni službenici mogu biti izabrani za laičke sudije.
Kako se vrši izbor i koje su obaveze?
Izbor se vrši nasumično iz biračkog registra (Wählerevidenz). Spisak izabranih osoba objavljuje se u opštini ili magistratu, a nadležna okružna upravna vlast obaveštava izabrane osobe. Za konkretno suđenje sud poziva osobu preporučenim službenim pismom (RSa-Brief).
Ko se bez opravdanog oslobađanja ne pojavi, može dobiti novčanu kaznu do 1.000 evra i obavezu da nadoknadi troškove odloženog suđenja. Izuzetak postoji kada je dolazak sprečen dokazanim neotklonjivim događajem, na primer nezgodom ili bolešću. Sama zauzetost na poslu nije dovoljan razlog.
Sadržaj većanja i glasanja mora ostati poverljiv. O tome se ne smeju obaveštavati treća lica niti mediji. Kršenje obaveze čuvanja tajne može imati krivičnopravne posledice.
Koje naknade pripadaju?
Funkcija je počasna i za nju se ne isplaćuje plata. Nadoknađuju se troškovi putovanja i boravka, kao i izgubljena zarada nastala zbog obavljanja dužnosti.
Zaposlenima poslodavac uglavnom mora da nastavi isplatu zarade, pa kod njih najčešće ne nastaje stvarni gubitak prihoda.
Kada možete tražiti oslobađanje?
Zahtev za oslobađanje (Befreiungsantrag) može se podneti ako bi dužnost predstavljala nesrazmerno lično ili finansijsko opterećenje za vas ili drugu osobu, na primer zbog bolesti, ako bi ozbiljno ugrozila javni interes ili ako ste u prethodne dve godine već obavljali dužnost laičkog sudije.
O zahtevu, zavisno od trenutka podnošenja, odlučuje okružna upravna vlast, predsednik pokrajinskog suda ili sudija koji vodi postupak. Zato se što pre treba obratiti vlasti ili sudu od kog ste dobili obaveštenje ili poziv.
Ako ne ispunjavate osnovni uslov, na primer zbog starosti, ne podnosi se zahtev za oslobađanje, već prigovor (Einspruch).
Posebne situacije
Poznajete optuženog
Lični odnos, kao što su srodstvo ili prijateljstvo, kao i uloga oštećenog, svedoka ili veštaka, mogu biti razlog za isključenje. To treba odmah prijaviti predsedniku pokrajinskog suda ili sudiji koji vodi pretres.
Može li se osporiti odluka porotnika?
Odluka o krivici se, po pravilu, ne može pobijati. Presuda se može napasti zbog procesne greške, visine kazne ili odluke o građanskopravnim zahtevima.
Praktični koraci
- Pažljivo proverite svako obaveštenje dobijeno od opštine, magistrata, upravne vlasti ili suda.
- Ako dobijete poziv u formi RSa-Brief, zabeležite datum i proverite mesto i vreme suđenja.
- Ako postoji razlog za oslobađanje, što pre podnesite Befreiungsantrag nadležnoj vlasti ili sudu.
- Ako ne ispunjavate osnovne uslove, podnesite Einspruch, a ne zahtev za oslobađanje.
- Na suđenje ponesite dokumentaciju kojom dokazujete bolest, nezgodu ili drugi opravdani razlog za nedolazak.
- Čuvajte tajnost svih informacija o većanju i glasanju.
Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se advokatu ili drugom kvalifikovanom stručnjaku.
Izvor: oesterreich.gv.at