Erwachsenenvertretung u Austriji: starateljstvo i Vorsorgevollmacht

Kada punoletna osoba zbog bolesti ili sličnog razloga više ne može da vodi sve svoje poslove, u Austriji se primenjuje sistem Erwachsenenvertretung, odnosno zastupanja odraslih. Ovaj sistem zamenjuje ono što se u svakodnevnom govoru često naziva starateljstvom. Najviše samostalnosti obezbeđuje Vorsorgevollmacht, punomoćje za slučaj buduće nesposobnosti za odlučivanje, koje se daje dok je osoba još zdrava i sposobna da donosi odluke.

Ukratko:

• Postoje četiri oblika: Vorsorgevollmacht, gewählte Erwachsenenvertretung, gesetzliche Erwachsenenvertretung i gerichtliche Erwachsenenvertretung.
• Zastupanje je izuzetak: od 18. godine svako u načelu sam donosi odluke.
• Zastupanje samo po sebi ne ukida sposobnost sklapanja pravnih poslova. Osoba koja je sposobna da odlučuje i dalje može pravno valjano da sklapa ugovore.
• Gesetzliche Erwachsenenvertretung prestaje posle tri godine, a gerichtliche Erwachsenenvertretung posle pet godina, ako se ne obnove.
• Sudska procedura je besplatna, ali za odobrenja u vezi sa novcem postoji sudska taksa od najmanje 119 evra.

Kada dolazi u obzir Erwachsenenvertretung?

Erwachsenenvertretung može biti potrebna kada punoletna osoba zbog psihičke bolesti ili drugog sličnog ograničenja koje utiče na sposobnost odlučivanja više ne može sama da vodi sve svoje poslove ili postoji opasnost da pretrpi štetu.

Pre zastupanja treba iscrpeti mogućnosti podrške. Pomoć mogu pružiti porodica, druge bliske osobe, ustanove za negu, organizacije za osobe sa invaliditetom, socijalne službe, savetovališta ili nadzirani bankovni račun (betreutes Konto). Tek kada to nije dovoljno, dolazi u obzir zastupanje.

O socijalnim uslugama možete se informisati kod nadležnog okružnog organa (Bezirkshauptmannschaft ili Magistrat), a o mogućnostima podrške kod udruženja za zaštitu odraslih (Erwachsenenschutzverein).

Četiri oblika zastupanja

Redosled oblika ujedno pokazuje prioritet: prednost ima rešenje koje najmanje ograničava samostalnost osobe.

• Vorsorgevollmacht – osoba sama bira zastupnika dok je potpuno sposobna da odlučuje; važi na neodređeno vreme.
• Gewählte Erwachsenenvertretung – osoba bira zastupnika iako joj je sposobnost odlučivanja već smanjena; važi na neodređeno vreme.
• Gesetzliche Erwachsenenvertretung – najbliži srodnici se dogovaraju da zastupaju osobu; važi tri godine i može se obnoviti.
• Gerichtliche Erwachsenenvertretung – zastupnika postavlja sud; važi pet godina i može se obnoviti.

Svi oblici se evidentiraju u austrijskom centralnom registru zastupanja, Österreichisches Zentrales Vertretungsverzeichnis (ÖZVV). Izuzetak je gerichtliche Erwachsenenvertretung, koja stupa na snagu dostavljanjem sudskog rešenja o postavljenju.

Vorsorgevollmacht: ko može da je da i kako?

Vorsorgevollmacht počinje da važi tek kada osoba više nije sposobna da odlučuje o poslovima navedenim u punomoćju. Za njeno davanje potrebna je sposobnost sklapanja pravnih poslova. Punomoćje mora biti u pisanom obliku i sastavlja se pred notarom (Notar), advokatom (Rechtsanwalt) ili, u jednostavnim slučajevima i ako postoji slobodan kapacitet, pred udruženjem za zaštitu odraslih (Erwachsenenschutzverein).

Ako su uključena posebna imovina ili pitanja koja zahtevaju pravno stručno znanje, punomoćje se može dati samo pred pravnim stručnjakom.

Zastupnik može biti gotovo svaka punoletna osoba. Izuzetak su osobe koje same ne mogu odgovarajuće da vode svoje poslove ili koje su u zavisnom odnosu sa ustanovom koja brine o osobi kojoj je potrebna zaštita, na primer negovatelj u domu.

Da bi punomoćje stupilo na snagu, nastanak takozvanog slučaja zastupanja (Vorsorgefall) mora biti upisan u ÖZVV, uz lekarsku potvrdu. Ako osoba ponovo stekne sposobnost odlučivanja, i ta činjenica mora biti upisana, a dejstvo punomoćja se obustavlja. Vorsorgevollmacht se može opozvati u bilo kom trenutku.

Gewählte i gesetzliche Erwachsenenvertretung

Gewählte Erwachsenenvertretung

Ovaj oblik je namenjen osobama koje nisu na vreme sačinile Vorsorgevollmacht. Dovoljno je da osoba još u osnovnim crtama razume šta znači izbor zastupnika.

Zastupnik može biti bilo koja bliska punoletna osoba od poverenja, na primer rođak, prijatelj ili komšija. Potreban je pisani sporazum pred notarom, advokatom ili Erwachsenenschutzverein. Može se ugovoriti i da zastupnik postupa samo uz saglasnost osobe koju zastupa. To se naziva Mitentscheidung.

Gesetzliche Erwachsenenvertretung

Ovaj oblik dolazi u obzir kada osoba više ne može ili ne želi sama da izabere zastupnika. Zastupnik može biti samo najbliži srodnik ili osoba navedena u izjavi o izboru zastupnika (Erwachsenenvertreter-Verfügung). To mogu biti:

• roditelj ili baba i deda;
• punoletno dete ili unuče;
• brat ili sestra;
• nećaka ili nećak;
• supružnik ili registrovani partner;
• partner koji najmanje tri godine živi u zajedničkom domaćinstvu sa osobom.

Ako članovi porodice ne mogu da se dogovore, može uslediti gerichtliche Erwachsenenvertretung. Ako se osoba protivi, gesetzliche Erwachsenenvertretung ne može biti upisana. Protivljenje se može izraziti i unapred, a zatim se upisuje u ÖZVV.

Gerichtliche Erwachsenenvertretung i troškovi

Sud postavlja zastupnika samo kao krajnju meru i samo za poslove koje je potrebno rešiti. Postupak uključuje procenu koju obavlja Erwachsenenschutzverein (Clearing), lično saslušanje osobe i, kada je potrebno, mišljenje veštaka.

• Sudska procedura: besplatna.
• Mišljenje veštaka: plaća ga osoba na koju se postupak odnosi; kod veoma niskih prihoda ili obustave postupka trošak snosi država.
• Odobrenje obračuna zastupanja (Pflegschaftsrechnung): sudska taksa iznosi najmanje 119 evra; oslobađanje je moguće.
• Naknada sudskog zastupnika: u osnovi 5% neto prihoda, a kod imovine veće od 15.000 evra dodatno 2% na iznos iznad tog praga.
• Primanje isplate veće od 10.000 evra: moguće je samo uz sudsko ovlašćenje.

Protiv sudskog rešenja može se podneti pravni lek u roku od 14 dana. Trošak osnivanja Vorsorgevollmacht, gewählte ili gesetzliche Erwachsenenvertretung zavisi od toga da li se postupak obavlja kod notara, advokata ili udruženja.

Koja ovlašćenja ima zastupnik?

Zastupnik sme da odlučuje samo u okviru svog ovlašćenja i mora da postupa u skladu sa željama osobe koju zastupa. Pri tome postoji obaveza utvrđivanja želja te osobe.

• Osoba koja je sposobna da odlučuje uvek sama odlučuje o medicinskom lečenju.
• Brak se može sklopiti samo lično; zastupanje nije moguće.
• Svako može da glasa, uključujući i osobu koja ima zastupnika.
• Za trajno preseljenje u inostranstvo uvek je potrebno sudsko odobrenje, čak i kada postoji Vorsorgevollmacht.
• Osoba i dalje može sama da zaključuje manje svakodnevne poslove ako je sposobna da ih razume i ako odgovaraju njenim životnim okolnostima.

Kod Erwachsenenvertreter zastupanja, na početku se sudu u roku od četiri nedelje, a zatim jednom godišnje, šalje izveštaj o životnim okolnostima. Kod Vorsorgevollmacht ova obaveza ne postoji.

Česta pitanja

Da li osoba sa zastupnikom automatski gubi sposobnost sklapanja pravnih poslova?

Ne. Osoba koja je sposobna da odlučuje i dalje može pravno valjano da sklapa poslove. Izuzetak postoji ako je sud odredio rezervu odobrenja (Genehmigungsvorbehalt).

Da li zastupnik može biti prijatelj ili komšija?

Da, kod Vorsorgevollmacht i gewählte Erwachsenenvertretung. Kod gesetzliche Erwachsenenvertretung mogući su samo navedeni bliski srodnici ili osoba koja je navedena u Erwachsenenvertreter-Verfügung.

Kada zastupanje prestaje?

Prestaje smrću osobe koju zastupaju ili zastupnika, sudskim rešenjem, kao i upisom opoziva ili otkaza zastupanja. Gesetzliche Erwachsenenvertretung automatski prestaje posle tri godine, a gerichtliche Erwachsenenvertretung posle pet godina, ako se ne obnovi.

Koliko često zastupnik mora da se sastaje sa osobom?

Ako zastupnik ne vodi isključivo pravne ili imovinske poslove, uobičajeno je da se sa osobom lično sastaje najmanje jednom mesečno.

Praktični koraci

1. Procenite da li je dovoljna podrška porodice, socijalne službe, savetovališta ili betreutes Konto.
2. Za informacije o socijalnoj pomoći obratite se nadležnom Bezirkshauptmannschaft ili Magistrat, a za podršku Erwachsenenschutzverein.
3. Ako ste još potpuno sposobni da odlučujete, razmotrite Vorsorgevollmacht i izbor osobe od poverenja.
4. Za sastavljanje dokumenta obratite se Notar, Rechtsanwalt ili, kod jednostavnih slučajeva, Erwachsenenschutzverein.
5. Proverite da li je Vorsorgevollmacht ili drugi oblik zastupanja upisan u ÖZVV i da li je nastao Vorsorgefall.
6. Ako je sud već doneo rešenje, obratite pažnju na rok od 14 dana za pravni lek i na obavezu godišnjeg izveštavanja.

Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni, medicinski ili drugi stručni savet. Za konkretnu situaciju obratite se advokatu, notaru, zdravstvenom stručnjaku ili nadležnom Erwachsenenschutzverein.

Izvor: oesterreich.gv.at