Nasilje u porodici u Austriji: pomoć i zabrana prilaska

Nasilje u porodici u Austriji nije privatna stvar. Policija može odmah udaljiti nasilnu osobu iz stana, dok Bezirksgericht može odrediti dugoročniju zaštitu. Pomoć je dostupna poverljivo i besplatno, nezavisno od pola, uzrasta i boravišnog statusa.

Ukratko

• U akutnoj opasnosti pozovite policiju na 133 ili evropski broj za hitne slučajeve 112.
• Policijska zabrana ulaska i približavanja (Betretungs- und Annäherungsverbot) traje dve nedelje i odnosi se na udaljenost od 100 metara.
• Privremenom sudskom merom zaštita stana može trajati najviše šest meseci, a opšta zaštita najviše jednu godinu.
• Ženska linija za pomoć (Frauenhelpline) dostupna je 24 sata dnevno na broju 0800 222 555, besplatno.
• Centri za zaštitu od nasilja (Gewaltschutzzentren) pružaju besplatnu i poverljivu pomoć, nezavisno od boravišnog statusa.

Šta se smatra nasiljem?

Nasilje nije samo fizički napad. Može biti fizičko, psihičko, seksualno, digitalno ili ekonomsko, a više oblika često se pojavljuje istovremeno.

• Psihičko nasilje: stalno vređanje, ponižavanje, pretnje, kontrolisanje i manipulacija.
• Ekonomsko nasilje: uskraćivanje ili oduzimanje novca, stvaranje dugova u vaše ime ili zabrana rada.
• Digitalno nasilje: uznemiravanje na društvenim mrežama ili u aplikacijama za poruke, objavljivanje neprijatnih fotografija i korišćenje aplikacija za praćenje.
• Proganjanje (Stalking): uporno praćenje, posmatranje ili uznemiravanje tokom dužeg perioda.

Tokom 2022. godine približno trećina žena uzrasta od 18 do 74 godine, odnosno oko 35 procenata, doživela je fizičko i/ili seksualno nasilje tokom života. I muškarci mogu biti žrtve. Za njih je dostupan besplatan telefonski savet na broju 0800 400 777, 24 sata dnevno.

Koga možete odmah pozvati?

Ako vam neko preti nasiljem ili ste već napadnuti, policija može odmah da pomogne. Policiju ne mora pozvati samo žrtva: to može učiniti i član porodice ili svedok, na primer komšija. Obratite se najbližoj policijskoj stanici (Polizeiinspektion) ili pozovite 133.

• Policija: 133 ili 112 – u akutnoj opasnosti.
• Ženska linija za pomoć (Frauenhelpline): 0800 222 555 – besplatno, 24/7.
• Kriza-linija za muškarce: 0800 400 777 – besplatno, 24/7.
• Savetovanje o nasilju i nasilju nad starijima (Pro Senectute): +43 699 11 20 00 99 – poverljivo i besplatno.
• Za decu, Rat auf Draht: 147 – dostupan širom Austrije.

Policijska zabrana ulaska i približavanja

Policija može izreći zabranu ulaska i približavanja (Betretungs- und Annäherungsverbot) kada postoji opasnost od napada kojim bi mogli biti ugroženi život, zdravlje ili sloboda.

• Nasilna osoba ne sme da uđe u stan niti da mu se približi na manje od 100 metara.
• Ne sme da se približi ugroženoj osobi na manje od 100 metara.
• Policija može da joj oduzme ključeve stana, dok najneophodnije lične stvari može da uzme.
• Automatski važi i privremena zabrana posedovanja oružja.
• Zaštićene su sve osobe koje žive u stanu, bez obzira na srodstvo i vlasništvo nad nekretninom.

Zabrana traje dve nedelje. Ako u tom periodu zatražite privremenu sudsku meru, njeno važenje se produžava najviše do četiri nedelje, a sud u tom roku odlučuje o zahtevu.

Ako u stanu živi dete mlađe od 14 godina, policija obaveštava službu za zaštitu dece i mladih, a po potrebi i školu ili vrtić.

Obaveze nasilne osobe

Nasilna osoba mora da se u roku od pet dana javi savetovalištu za prevenciju nasilja i da završi savetovanje u trajanju od najmanje šest sati, najkasnije u roku od 14 dana od javljanja. Ako to ne učini, može dobiti upravnu novčanu kaznu do 5.000 evra. Ako kazna ne može da se naplati, moguć je pritvor do šest nedelja. Kod ponovljenog kršenja policija može osobu i uhapsiti.

Sudska zaštita: privremena mera

Za dužu zaštitu možete podneti zahtev Bezirksgericht-u, odnosno okružnom sudu, za privremenu meru (einstweilige Verfügung). Prethodna policijska zabrana nije uslov. Zahtev ne mora podneti samo bliski član porodice.

Zaštita u stanu

• Nasilna osoba mora da napusti stan i ne sme da se vrati.
• Uslov je da vam je stan hitno potreban.
• Zaštita može trajati najviše šest meseci.

Opšta zaštita

• Sud može zabraniti prilazak određenim mestima, kao što su radno mesto, škola ili vrtić, kao i kontaktiranje.
• Uslov je da ozbiljan interes nasilne osobe ne preteže nad potrebom za zaštitom.
• Zaštita može trajati najviše jednu godinu. Ako se pravila prekrše, može biti produžena za još jednu godinu.

Obe vrste zaštite mogu biti produžene ako se u istom slučaju pokrene sudski postupak, na primer brakorazvodni postupak. Kršenje zabrane je kažnjivo. U tom slučaju odmah pozovite policiju.

Gde možete dobiti besplatnu pomoć?

U svakoj saveznoj pokrajini postoji centar za zaštitu od nasilja (Gewaltschutzzentrum). Ako policija izrekne zabranu, centar će vas sam kontaktirati. Tamo možete dobiti informacije o svojim pravima, pomoć pri podnošenju zahteva, pratnju na policijskom saslušanju i podršku u sudskom postupku. Savetovanje je moguće na maternjem jeziku ili uz pomoć tumača.

Žene i deca koji su u akutnoj opasnosti mogu dobiti bezbedan smeštaj u ženskim sigurnim kućama (Frauenhäuser).

Česta pitanja

Da li pomoć mogu dobiti samo žene?

Ne. Gewaltschutzzentren su dostupni svima, bez obzira na uzrast, pol i boravišni status. Za muškarce postoji i posebna besplatna kriza-linija.

Da li ja moram da napustim stan ako sam zlostavljan?

Osoba koja vrši nasilje treba da ode. Policija i sud mogu njoj zabraniti ulazak u zajednički stan.

Može li moja adresa da bude navedena u spisima ako sam svedok?

Možete zatražiti da vaša adresa ne bude navedena u predmetu. U slučaju proganjanja moguće je odrediti i zabranu objavljivanja adrese.

Šta ako znam da se dete u mojoj okolini zlostavlja?

Ne treba ignorisati situaciju. Možete obavestiti policiju, službu za zaštitu dece i mladih ili se obratiti organizaciji za zaštitu dece.

Praktični koraci

1. Ako postoji neposredna opasnost, udaljite se na bezbedno mesto i pozovite 133 ili 112.
2. Ako ne možete bezbedno da pozovete, obratite se komšiji, policijskoj stanici (Polizeiinspektion) ili osobi od poverenja.
3. Pitajte policiju za Betretungs- und Annäherungsverbot i sačuvajte informacije o njegovom trajanju.
4. Kontaktirajte Gewaltschutzzentrum ili Frauenhelpline i raspitajte se o privremenoj meri kod Bezirksgericht-a.
5. Sačuvajte poruke, fotografije povreda i druge dokaze samo ako to možete učiniti bez dodatnog rizika.
6. Ako nasilna osoba prekrši zabranu, odmah pozovite policiju.

Ovaj tekst je zasnovan na informacijama sa portala oesterreich.gv.at i ne predstavlja pravni, zdravstveni ili drugi stručni savet. Za savet u konkretnom slučaju obratite se advokatu, pravnom ili zdravstvenom stručnjaku.