Bezbednost starijih u Austriji: prevare i kućni alarm za hitne slučajeve

Starije osobe često su meta prevaranata, koji računaju na njihovu usamljenost, strah ili zaboravnost. Dobra vest je da se njihove metode uglavnom ponavljaju. U nastavku su opisane najčešće prevare i način funkcionisanja kućnog sistema za hitne pozive (Hausnotrufsystem).

Najvažniji brojevi: policija 133, opšti broj za hitne slučajeve 112, hitna pomoć 144, a vatrogasci 122. Ovi brojevi mogu da se pozovu i bez SIM kartice, kao i sa prepaid telefona sa ispražnjenim kreditom.

Kako funkcioniše prevara „unuk“ (Enkeltrick)?

Prevarant obično pozove stariju osobu koja živi sama i predstavi se kao rođak. Ne kaže svoje ime, već pita: „Pogodi ko zove!“ Kada pozvana osoba izgovori neko ime, prevarant ga prihvati kao svoje.

Zatim govori o navodnoj hitnoj situaciji zbog koje mu je odmah potreban novac i obećava da će ga brzo vratiti. Po novac dolazi „kurir“. Ako kod kuće nema dovoljno gotovine, žrtvu požuruju da odmah ode u banku. Često se koristi i emocionalna ucena, na primer: „I ja sam tebi toliko puta pomogao.“

Mnogi ljudi su na ovaj način izgubili ušteđevinu koju su stvarali tokom celog života.

Kako reagovati?

• Ne pogađajte ime pozivaoca. Tražite da on kaže ko je.
• Postavite pitanje na koje odgovor zna samo pravi rođak.
• Najsigurnije je da prekinete razgovor i pozovete rođaka na poznati broj.
• Ako ste već obećali pomoć, ali sumnjate u poziv, pozovite 133 ili 112. Policija može objasniti šta treba uraditi, a ponekad može reagovati i prilikom predaje novca.

Lažni policajci i službenici

Ovi prevaranti se predstavljaju kao policajci ili kriminalistički inspektori (Kriminalbeamter). Tvrde da će novac ili dragocenosti biti „zaplenjeni“ ili „stavljeni na sigurno“. Često navode i da je rođak izazvao saobraćajnu nezgodu ili dospeo u nevolju, pa traže kauciju (Kaution).

Recite da vam trenutak ne odgovara i ponudite da uzvratite poziv. Prava službena osoba će to razumeti, dok će prevarant pokušati da poveća pritisak i spreči vas da prekinete razgovor. Ako se poziv odnosi na rođaka, prekinite razgovor i pozovite ga direktno.

Prevare na kućnom pragu

Neko može tražiti čašu vode, olovku, sitan novac ili pomoć zbog zdravstvenih tegoba. Dok pomažete, saučesnici mogu pretražiti stan. Oprez je potreban i kada se osoba predstavlja kao komšija koji želi da telefonira jer se zaključao van stana.

• Najpre pogledajte kroz špijunku (Türspion) ili koristite interfon.
• Otvorite samo sa sigurnosnim lancem (Sicherheitskette); i tada možete predati sitan predmet kroz otvor.
• Ako se neko navodno oseća loše, ponudite da pozovete hitnu pomoć na 144 ili policiju, ali ne puštajte nepoznatu osobu u stan.
• Ako se komšija navodno zaključao, sami pozovite bravara (Schlüsseldienst).
• Zapamtite izgled, govor i odeću počinilaca.

Ako prevaranti već uđu u stan i ne pronađu novac, mogu pribegavati i nasilju.

Obaveštenja o nagradama, reklamni izleti i prodavci od vrata do vrata

Neočekivano obaveštenje o nagradi (Gewinnbenachrichtigung) često služi za prikupljanje ličnih podataka, broja bankovnog računa, potpisa ili novca. Telefonski broj naveden u takvoj poruci često je broj sa posebnom tarifom (Mehrwertnummer), a sa prijavljenog računa može biti skinut novac.

Reklamni izleti (Werbefahrt, „Kaffeefahrt“) privlače ljude besplatnim ručkom. Na prezentaciji obučeni prodavci manipulišu učesnicima, dok su proizvodi često slabog kvaliteta i preskupi. Najbolje je ne ići na takve izlete.

Za ugovore zaključene van poslovnih prostorija, na primer tokom reklamnog izleta, na ulici ili na kućnom pragu, važi posebno pravo na odustajanje. Savete o tome pruža Verein für Konsumenteninformation (VKI).

Bezbednost u banci i na ulici

• Veće podizanje gotovine: neka vas prati osoba od poverenja.
• Šalter banke: druge osobe treba da poštuju zonu diskrecije, označenu žutom linijom.
• Veoma veliki iznos: zatražite isplatu u posebnoj prostoriji.
• Bankomat: ne prihvatajte pomoć nepoznatih osoba i nikome ne saopštavajte PIN.
• Kartica i PIN: čuvajte ih uvek odvojeno.
• U slučaju razbojništva: viknite „Feuer!“ i predajte ono što napadač traži. Život je važniji od novca i predmeta.

Kako funkcioniše kućni alarm za hitne slučajeve (Hausnotruf)?

Sistem je najčešće dodatni uređaj povezan sa fiksnim telefonom, koji se aktivira radio-dugmetom koje se nosi kao narukvica ili ogrlica. Pritiskom na dugme, u centrali pružaoca usluge pojavljuju se vaše ime, adresa i eventualne bolesti. Dežurna osoba razgovara sa vama, zatim obaveštava rodbinu ili šalje pomoć. Ako više ne možete da govorite, pomoć će ipak biti poslata na vašu adresu.

Neki sistemi imaju i praćenje aktivnosti: potrebno je da u određenim razmacima pritisnete dugme, a ako to izostane, centrala vas kontaktira. Na mnogim mestima postoje rešenja i bez fiksne telefonske linije.

Među pružaocima usluga nalaze se organizacije i kompanije kao što su Rotes Kreuz, Caritas, Hilfswerk, Volkshilfe, Johanniter i ASBÖ. Ovaj spisak nije preporuka. O troškovima treba raspitati se kod više pružalaca usluge.

Moguća dodatna oprema uključuje senzor pada, sef za ključ (Schlüsselsafe) i sat za hitne pozive sa određivanjem lokacije.

Važno: nakon digitalizacije fiksne telefonske mreže sistem za hitne pozive može raditi nepravilno. Posle prelaska na novu tehnologiju obavezno proverite da li sistem ispravno funkcioniše.

Često postavljana pitanja

Da li su policijski saveti o bezbednosti besplatni?

Da. Besplatni saveti o zaštiti stana mogu se dobiti od policije. Informacije su dostupne na servisnom broju 059133.

Šta da uradim ako sam već prevaren?

Obavestite policiju na broj 133 ili 112, podnesite prijavu (Anzeige) i razgovarajte sa osobom kojoj verujete.

Kome mogu da se obratim zbog nasilja nad starijim osobama?

Linija organizacije Pro Senectute Österreich, na broju +43 699 11200099, besplatna je i poverljiva. Mogu da je pozovu pogođene osobe, svedoci i negovatelji.

Koliko košta Hausnotruf?

Cena nije navedena. O troškovima se treba direktno informisati kod pružalaca usluge.

Praktični koraci

1. Sačuvajte brojeve 133, 112, 144 i 122 u telefonu i držite ih zapisane na vidljivom mestu.
2. Dogovorite sa porodicom da se kod sumnjivog poziva uvek prekine razgovor i pozove poznati broj.
3. Ne puštajte nepoznate osobe u stan i ne predajte im novac ili dragocenosti.
4. Za veća podizanja novca unapred obezbedite pratnju osobe od poverenja.
5. Raspitajte se kod više pružalaca usluge o sistemu Hausnotruf i proverite njegovo funkcionisanje nakon digitalizacije telefonske linije.
6. Ako dođe do prevare ili nasilja, odmah pozovite policiju i podnesite prijavu.

Ovaj tekst je zasnovan na informacijama dostupnim na internetu i ne predstavlja savetovanje. Za stručan savet obratite se advokatu, pravnom, zdravstvenom ili drugom odgovarajućem stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at