Nasleđivanje u Austriji: ostavinski postupak i prekogranična zaostavština

Ako osoba premine u Austriji ili ima imovinu u više država, važno je znati koji sud i koje pravo su nadležni. U nastavku su objašnjeni austrijski ostavinski postupak, zakonsko nasleđivanje, obavezni deo, testament i odgovornost za dugove.

Ukratko

• Prema Uredbi EU o nasleđivanju, nije državljanstvo odlučujuće, već poslednje uobičajeno mesto boravka preminulog.
• U Austriji ostavinski postupak vodi javni beležnik kao sudski poverenik (Gerichtskommissär).
• Obavezni deo iznosi polovinu zakonskog naslednog dela i predstavlja novčano potraživanje.
• U Austriji nema poreza na nasleđe i poklone, ali se kod nasleđivanja nekretnine plaća porez na promet nekretnina (Grunderwerbsteuer).
• Nasleđuju se i dugovi, a ne samo imovina.

Koje pravo važi kod prekogranične zaostavštine?

Od 17. avgusta prekogranična pitanja nasleđivanja uređuje Uredba EU o nasleđivanju (Europäische Erbrechtsverordnung). Ona se primenjuje u svim državama članicama EU osim Irske i Danske, pa tako i u Austriji.

Odlučujuće je gde je preminuli u trenutku smrti imao svoje uobičajeno mesto boravka (gewöhnlicher Aufenthalt). To je, pojednostavljeno, mesto u kojem se nalazio centar njegovog porodičnog i društvenog života. U obzir se uzimaju i trajanje i redovnost boravka.

Ako je preminuli živeo u Austriji, po pravilu će biti nadležan austrijski sud i primenjivaće se austrijsko pravo. Nadležni sud odlučuje o celokupnoj pokretnoj i nepokretnoj imovini, bez obzira na to gde se ona nalazi. Zato nekretnina u drugoj državi ne znači automatski da će se primeniti pravo te države ili da će njen sud voditi ceo postupak.

Izbor prava

U testamentu ostavilac može izabrati pravo države čiji je državljanin u trenutku izbora ili u trenutku smrti. Testament pritom mora ispuniti propisane formalne uslove.

Ako je izabrano pravo države čiji je ostavilac državljanin, naslednici se sporazumom o nadležnosti mogu opredeliti i za sud te države umesto suda države boravka. Uredba ne menja važenje već postojećih i pravno valjanih testamenata, ali ih je kod međunarodnih veza preporučljivo proveriti.

Ko nasleđuje ako nema testamenta?

Ako testament ne postoji, primenjuje se zakonsko nasleđivanje (gesetzliche Erbfolge). Nasleđuju bračni ili registrovani partner i najbliži srodnici. Srodnici su podeljeni u četiri grupe (Parentel):

• Prva grupa: deca i njihovi potomci, odnosno unuci i praunuci.
• Druga grupa: roditelji i njihovi potomci, odnosno braća, sestre, bratanci i sestričine.
• Treća grupa: babe i dede i njihovi potomci, odnosno ujaci, stričevi, tetke i rođaci.
• Četvrta grupa: prababe i pradede; njihovi potomci više ne pripadaju ovoj grupi.

Kasnija grupa nasleđuje samo ako u prethodnoj nema nikoga. Udeo bračnog ili registrovanog partnera zavisi od toga koji srodnici nasleđuju zajedno s njim.

Bračni ili registrovani partner dodatno dobija zakonsko posebno zaveštanje (gesetzliches Vorausvermächtnis). Ono obuhvata pokretne stvari iz zajedničkog domaćinstva, a ako je stan bio u vlasništvu preminulog, i pravo da ostane u tom stanu. Ovo pravo postoji samo kod važećeg braka ili registrovanog partnerstva.

Vanbračni partner (Lebensgefährte) ima zakonsko pravo na zaveštanje ako je najmanje tri godine živeo u zajedničkom domaćinstvu s preminulim. To pravo prestaje godinu dana nakon smrti.

Koliki je obavezni deo?

Na obavezni deo (Pflichtteil) imaju pravo potomci, bračni partner i registrovani partner. On se ne odnosi na određene predmete ili nekretnine, već predstavlja novčano potraživanje prema naslednicima.

• Visina: polovina zakonskog naslednog dela.
• Osnov za obračun: neto zaostavština nakon odbitka dugova i troškova postupka.
• Kada se potražuje: godinu dana nakon smrti.
• Odlaganje plaćanja (Stundung): sud može odložiti plaćanje na pet godina, a u posebnim slučajevima najviše na deset godina, uz kamatu od 4% godišnje.
• Zastarelost: tri godine od saznanja za bitne činjenice, a najkasnije 30 godina.

Pokloni dati trećim licima tokom dve godine pre smrti mogu se, na zahtev lica koje ima pravo na obavezni deo, uračunati u zaostavštinu.

Kako izgleda ostavinski postupak u Austriji?

1. Matična služba (Standesamt) šalje izvod iz matične knjige umrlih osnovnom sudu prema poslednjem mestu stanovanja preminulog (Bezirksgericht).
2. Sud određuje javnog beležnika, koji poziva srodnike na sastavljanje zapisnika o smrti (Todesfallaufnahme). Nije neophodno da se pojave svi naslednici.
3. Javni beležnik proverava centralne registre testamenata.
4. Naslednici daju izjavu o prihvatanju nasleđa (Erbantrittserklärung). Ona može biti bezuslovna ili uslovna. Kod uslovne izjave odgovornost za dugove ograničena je vrednošću zaostavštine.
5. Postupak se završava rešenjem o predaji zaostavštine naslednicima (Einantwortungsbeschluss), u kojem se navodi ko nasleđuje i u kom udelu. Za upis u zemljišne knjige potrebno je dostaviti rešenje sa potvrdom pravosnažnosti.

Ako aktivna imovina ne prelazi 5.000 evra i nije potreban upis u zemljišne knjige, ostavinska rasprava se ne održava. Ako imovina nije dovoljna za pokriće dugova, na primer troškova sahrane, sud je po pravilu predaje osobi koja je platila sahranu. Odricanje od nasleđa (Erbausschlagung) je uvek moguće.

Za javne beležnike ne postoje opšti rokovi, ali moraju da poštuju naloge suda.

Koji oblici testamenta postoje?

• Svojeručni testament (eigenhändige Verfügung): ceo tekst mora biti napisan rukom ostavioca i na kraju potpisan. Svedoci nisu potrebni.
• Testament napisan tuđom rukom (fremdhändige Verfügung): može biti otkucan, ali su potrebni svojeručni potpis, svojeručna završna izjava i tri svedoka.
• Usmeni testament u nuždi: moguć je samo kod neposredne životne opasnosti, pred dva svedoka, i važi još samo tri meseca od prestanka opasnosti.
• Ugovor o nasleđivanju (Erbvertrag): mogu ga zaključiti bračni ili registrovani partneri u obliku javnobeležničke isprave, i to najviše za tri četvrtine zaostavštine.

Česta pitanja

Da li se u Austriji plaća porez na nasleđe?

Ne. U Austriji nema poreza na nasleđe i poklone. Kod nasleđivanja nekretnine ipak se plaća porez na promet nekretnina (Grunderwerbsteuer). Uredba EU ne uređuje poreska pitanja; kod nekretnina je po pravilu odlučujuća država u kojoj se nekretnina nalazi.

Da li je državljanstvo odlučujuće?

Samo po sebi nije. Najvažnije je poslednje uobičajeno mesto boravka preminulog. Međutim, u testamentu je moguće izabrati pravo države čiji je ostavilac državljanin.

Da li se nasleđuju i dugovi?

Da. Davanjem izjave o prihvatanju nasleđa mogu preći i dugovi. Kod uslovne izjave odgovornost je ograničena vrednošću zaostavštine.

Gde mogu dobiti prve pravne informacije?

U svakoj austrijskoj javnobeležničkoj kancelariji prvo pravno informisanje je besplatno. Advokatske komore takođe nude besplatni početni razgovor (Erste Anwaltliche Auskunft).

Praktični koraci

1. Pronađite izvod iz matične knjige umrlih, testament i dokumente o imovini i dugovima.
2. Zabeležite poslednje uobičajeno mesto boravka preminulog i države u kojima se nalazi imovina.
3. Sačekajte informaciju nadležnog Bezirksgericht s podacima o javnom beležniku koji vodi postupak.
4. Pre davanja izjave o prihvatanju proverite dugove i razmotrite uslovnu izjavu ili odricanje od nasleđa.
5. Kod imovine u više država, izbora prava ili spora o obaveznom delu obratite se javnom beležniku ili advokatu.

Napomena: Ovaj tekst je opšta informacija i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se javnom beležniku, advokatu ili drugom kvalifikovanom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at