Smrtni slučaj u Austriji: obaveze, sahrana i prijave u 2026.

Gubitak bliske osobe je težak, a administrativne obaveze ipak često moraju da se obave bez odlaganja. U nastavku su objašnjeni najvažniji koraci u Austriji: pregled preminulog, prijava smrti, dokumenta, organizacija sahrane, obaveštavanje institucija i nasledni postupak. Informacije su opšte prirode.

Šta prvo uraditi ako osoba umre kod kuće ili u ustanovi?

Ako se smrt dogodi u stanu, odmah treba pozvati lekara koji obavlja pregled preminulog, odnosno Totenbeschau. Do tada preminulu osobu ne treba presvlačiti niti pomerati na drugi način.

Preporučljivo je odmah kontaktirati i pogrebno preduzeće (Bestattungsunternehmen). Ono u većini slučajeva može organizovati pregled preminulog i prijavu smrti.

Ako osoba umre u bolnici ili domu za negu, lokalni lekar obavlja Totenbeschau, a prijavu smrti podnosi uprava ustanove. Ako porodica još nije obaveštena, ustanova će je kontaktirati. Najčešće je potrebno doneti odeću u koju će preminula osoba biti obučena; cipele nisu potrebne.

Lekar izdaje obrazac „prijava smrti” (Anzeige des Todes), koji sadrži potvrdu o smrti (Todesbescheinigung). Ovaj dokument je potreban matičnoj službi i pogrebnom preduzeću.

Kako i gde se prijavljuje smrt?

Smrt se prijavljuje matičnoj službi nadležnoj prema mestu smrti, najkasnije narednog radnog dana. U Beču se prijava podnosi jednoj od bečkih matičnih službi. Matičar unosi podatke u Centralni matični registar (ZPR).

Prijavu prvenstveno podnose uprava bolnice ili lekar koji je obavio Totenbeschau. Ako oni nisu nadležni, smrt mogu prijaviti supružnik, registrovani partner, drugi član porodice, stanodavac ili druga osoba koja zna za smrt. U praksi je često najjednostavnije da to obavi pogrebno preduzeće.

Dokumenta za prijavu

• obrazac Anzeige des Todes;
• lični dokument podnosioca prijave sa fotografijom;
• dokumenta preminule osobe, ako postoje: izvod iz matične knjige rođenih, dokaz o državljanstvu, venčani list ili dokument o registrovanom partnerstvu;
• ako je osoba bila razvedena, pravosnažna odluka o razvodu;
• ako je imala prebivalište u inostranstvu, dokaz o poslednjem glavnom prebivalištu.

Koliko koštaju dokumenta?

Izvod iz matične knjige umrlih (Sterbeurkunde) ili izvod iz registra o smrti (Registerauszug Tod) mogu tražiti supružnik, registrovani partner, preci, potomci ili osoba koja dokaže pravni interes.

• prijava smrti: besplatno;
• usmeni zahtev: besplatno;
• pisani zahtev: 21 evro;
• izvod – savezna taksa: 11 evra;
• izvod – administrativna taksa: 2,10 evra;
• potvrda o smrti za socijalno osiguranje: besplatno;
• elektronski izvod uz ID Austria: besplatno.

Prilikom ličnog dolaska izvod se obično izdaje odmah. Kod slanja poštom mogu nastati dodatni troškovi.

Kako se organizuje sahrana i ko je plaća?

U Austriji postoji obaveza sahranjivanja (Bestattungspflicht). Pojedinosti i rokove uređuju pokrajinski zakoni o sahranjivanju, pa se pravila mogu razlikovati od pokrajine do pokrajine. Za sahranu je potrebno angažovati pogrebno preduzeće i obezbediti grobno mesto.

Dva osnovna oblika su sahrana u zemljanom grobu ili grobnici i kremacija sa polaganjem urne. Sahrana je dozvoljena samo na odobrenom groblju ili u urnskom gaju. Na opštinskim grobljima se po pravilu sahranjuju osobe koje su živele u toj opštini ili su tamo preminule; za druge osobe potrebna je saglasnost uprave groblja.

Troškovi zavise od vrste sahrane, kovčega ili urne i oproštajne ceremonije, pa mogu značajno da se razlikuju. Ako troškove ne mogu da pokriju ni rodbina ni zaostavština, organizuje se socijalna sahrana (Sozialbestattung). Njene troškove po pravilu snose pokrajina ili opština.

Grobno mesto: trajanje i produženje

Grobno mesto se ne kupuje, već se dobija pravo korišćenja. To pravo može biti nasleđeno, ali se ne može prodati ili pokloniti.

• zemljani grob: uobičajeno 10 godina;
• grob sa kamenom pločom: uobičajeno 20 godina;
• grobnica ili urnaška niša: uobičajeno 60 godina.

Po isteku roka uglavnom je moguće produženje. Naknada za obnovu iznosi približno 72,67 do 363,36 evra, uz oko 10 evra pokrajinske administrativne takse. U Beču su troškovi obično viši. Tamo se ne šalje pojedinačno obaveštenje o isteku; rok i produženje mogu se proveriti preko onlajn usluge Digitales Grab koju pruža Friedhöfe Wien.

Koga još treba obavestiti?

• Penzijsko osiguranje: matična služba sama prijavljuje smrt socijalnom osiguranju. Potrebno je da je odmah prijavite samo ako to nije učinjeno. Penzija pripada do dana smrti, a nepripadajući iznosi moraju se vratiti.
• Porodična i udovička penzija: ove naknade se moraju posebno podneti zahtevom. Ako nemate drugo zdravstveno osiguranje, zahtev treba podneti brzo jer je sa njim povezano zdravstveno osiguranje.
• Osiguravajuća društva: kod životnog osiguranja preporučuje se hitno obaveštavanje. Postojeće polise se obično mogu promeniti ili otkazati neformalnim dopisom.
• Ugovori: zakup, bankovni računi, ORF taksa, struja, gas, telefon, internet, pretplate i članarine.
• Vozilo: predstavnik zaostavštine obaveštava nadležni organ za registraciju vozila.

U naslednom postupku imenovani notar poziva porodicu na sastanak za evidentiranje podataka o smrti (Todesfallaufnahme). Na sastanak je korisno poneti testament, podatke o bankovnim računima, polise osiguranja i račune za sahranu.

Česta pitanja

Šta ako osoba umre u inostranstvu?

Izvod o smrti izdaje država u kojoj je smrt nastupila. U Austriji tada nije potrebno ponovo prijavljivati smrt, već samo organizovati sahranu. Prevoz tela može biti veoma skup i moguć je samo ako su obezbeđena sredstva za troškove.

Da li se troškovi sahrane mogu odbiti od poreza?

Troškovi se prvenstveno plaćaju iz zaostavštine. Ako zaostavštine nema ili nije dovoljna, moguće je priznati najviše 20.000 evra kao vanredni teret (außergewöhnliche Belastung). Odeća za žalost i održavanje groba ne mogu se odbiti od poreza.

Šta pripada vanbračnom partneru?

Ako je najmanje tri godine živeo u zajedničkom domaćinstvu sa preminulom osobom, vanbračni partner ima pravo na zakonski legat. Ovo pravo prestaje godinu dana nakon smrti.

Da li je sahrana moguća u drugoj državi?

Da, sahrana u inostranstvu je moguća. Najpre se smrt mora prijaviti matičnoj službi, prevoz organizuje pogrebno preduzeće, a potreban je i višejezični pasoš za prevoz posmrtnih ostataka (Leichenpass).

Praktični koraci

1. Ako je smrt nastupila kod kuće, pozovite lekara i ne pomerajte preminulu osobu pre pregleda.
2. Kontaktirajte pogrebno preduzeće (Bestattungsunternehmen) i dogovorite organizaciju.
3. Obezbedite obrazac Anzeige des Todes i potrebna lična dokumenta.
4. Proverite da li je smrt prijavljena nadležnom Standesamt-u najkasnije narednog radnog dana.
5. Zatražite potrebne izvode, kao što su Sterbeurkunde ili Registerauszug Tod.
6. Obavestite osiguravače, banke, ugovorne partnere i druge relevantne institucije.
7. Za Todesfallaufnahme pripremite testament, podatke o računima, polise i račune za sahranu.

Ovaj tekst je opšti informativni pregled zasnovan na javno dostupnim izvorima i ne predstavlja pravni, poreski, medicinski ili drugi stručni savet. Za konkretan slučaj obratite se nadležnom Standesamt-u, pogrebnom preduzeću, notaru ili drugom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at