Priznavanje očinstva i zajedničko starateljstvo nevencanih roditelja u Austriji

Ako roditelji nisu venčani u trenutku rođenja deteta, očinstvo u Austriji ne postoji automatski u pravnom smislu. Otac mora posebno da prizna očinstvo, a tek nakon toga roditelji mogu da urede zajedničko starateljstvo. U nastavku je objašnjeno kako ovaj postupak funkcioniše.

Zašto je važno priznati očinstvo?

Kod nevencanih roditelja pravni odnos između oca i deteta nastaje tek priznanjem očinstva (Vaterschaftsanerkenntnis) ili sudskim utvrđivanjem očinstva. Dok se to ne dogodi, otac ne može biti upisan u izvod iz matične knjige rođenih (Geburtsurkunde).

Utvrđeno očinstvo je, između ostalog, važno za:

• izdržavanje deteta (Unterhalt),
• zakonsko pravo deteta na nasleđivanje,
• određene dodatke povezane sa naknadom za brigu o detetu (Kinderbetreuungsgeld), uključujući Zuschuss.

Gde se priznaje očinstvo?

Otac mora lično da dođe i potpiše javnu ispravu ili overenu ispravu u Austriji. Priznanje je moguće u bilo kom od sledećih mesta:

• Standesamt – matična služba;
• Kinder- und Jugendhilfeträger – služba za zaštitu dece i mladih, kod Bezirkshauptmannschaft ili, u statutarnim gradovima, kod Magistrat; u Beču je to MA 11;
• Bezirksgericht – okružni sud;
• Notar – javni beležnik.

Za postupak pred sudom obično je nadležan sud prema uobičajenom mestu boravka deteta, a pre rođenja prema uobičajenom mestu boravka majke. U inostranstvu priznanje može da se obavi u austrijskoj ambasadi ili konzulatu.

Priznanje proizvodi dejstvo kada isprava ili njena overena kopija stigne do matične službe nadležne prema mestu rođenja deteta. U Standesamt se istovremeno mogu urediti priznanje očinstva, upis rođenja i starateljstvo.

Kada je moguće priznati očinstvo i koliko košta?

Očinstvo se najčešće priznaje prilikom prijave rođenja (Anzeige der Geburt), ali za priznanje ne postoji rok. Moguće je i priznanje pre rođenja, što može biti korisno ako otac kasnije neće moći lično da dođe, na primer zbog dužeg boravka u inostranstvu ili teške bolesti.

Samo priznanje očinstva je u osnovi besplatno. Međutim, izrada isprave, na primer kod javnog beležnika, može da bude naplaćena.

Koja dokumenta su potrebna?

Otac uobičajeno treba da ponese:

• važeći lični dokument sa fotografijom;
• izvod iz matične knjige rođenih;
• dokaz o državljanstvu; za osobe koje nisu austrijski državljani to može biti pasoš ili drugi dokaz zajedno sa ličnim dokumentom sa fotografijom;
• potvrdu o prijavi adrese (Meldezettel) ili dokaz o prebivalištu u inostranstvu. Podaci se mogu proveriti i preko Centralnog registra prebivališta (ZMR).

Pre rođenja potrebna su i dokumenta majke, kao i knjižica za majku i dete (Eltern-Kind-Pass). Posle rođenja potreban je izvod iz matične knjige rođenih deteta.

Dokumenta na stranom jeziku moraju se predati u originalu sa prevodom koji je overen u Austriji. U pojedinim slučajevima može biti potrebna i apostila.

Zajedničko starateljstvo kod nevencanih roditelja

Starateljstvo (Obsorge) obuhvata brigu o detetu, vaspitanje, zakonsko zastupanje i upravljanje imovinom deteta. Kod nevencanih roditelja starateljstvo po rođenju automatski pripada samo majci.

Roditelji mogu da preuzmu zajedničko starateljstvo (gemeinsame Obsorge) ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1. otac je prethodno priznao očinstvo;
2. sud još nije uredio starateljstvo;
3. oba roditelja istovremeno i lično dolaze pred matičara;
4. roditelji su dobili objašnjenje pravnih posledica.

Izjava o zajedničkom starateljstvu daje se samo jednom. Može se dati u bilo kom austrijskom Standesamt, nezavisno od mesta rođenja deteta.

Koje prezime dobija dete?

Prezime određuje roditelj koji ima starateljstvo: kod samostalnog starateljstva majka, a kod zajedničkog starateljstva roditelji zajedno. Može se izabrati prezime jednog roditelja ili, kod višedelnih prezimena, jedan njegov deo. Moguće je i prezime sastavljeno od prezimena oba roditelja, sa najviše dva dela i crticom.

Dete može da dobije očevo prezime tek nakon važećeg priznanja očinstva. Ako roditelji ne donesu odluku, dete dobija prezime majke.

Na primer, ako majka nosi prezime Daniela Schneider-Huber i izabrano je njeno prezime, dete može nositi Schneider-Huber, Schneider ili Huber.

Česta pitanja

Šta ako otac ne želi da prizna dete?

Tada se pred Bezirksgericht može pokrenuti postupak za sudsko utvrđivanje očinstva u ime deteta, obično preko majke ili službe za zaštitu dece. Kao dokaz mogu se koristiti DNK analiza ili analiza krvi. Za pokretanje ovog postupka ne postoji rok.

Da li sudsko utvrđivanje očinstva košta?

Sudska taksa se ne plaća, ali troškovi veštačenja, kao što je test očinstva, mogu nastati. Za te troškove može se zatražiti pomoć u postupku (Verfahrenshilfe).

Može li majka da se usprotivi priznanju očinstva?

Da. Majka i dete mogu u roku od dve godine od saznanja za priznanje da podnesu prigovor sudu. Kod deteta ovaj rok ne teče dok je dete maloletno.

Šta ako je majka udata za drugog muškarca?

Tada je potrebno takozvano kvalifikovano priznanje. Majka mora da navede muškarca koji priznaje očinstvo kao oca, a njen suprug mora da da saglasnost.

Praktični koraci

1. Pripremite lične dokumente, izvode, dokaze o državljanstvu i Meldezettel.
2. Ako se priznanje obavlja pre rođenja, ponesite dokumenta majke i Eltern-Kind-Pass; posle rođenja ponesite izvod deteta.
3. Obratite se izabranom Standesamt, Kinder- und Jugendhilfeträger, Bezirksgericht ili Notar i proverite da li je potreban termin.
4. Otac treba lično da potpiše priznanje očinstva.
5. Ako želite zajedničko starateljstvo, oba roditelja treba lično da daju izjavu u bilo kom austrijskom Standesamt.
6. Ako je neki dokument na stranom jeziku, obezbedite original, overeni prevod u Austriji i, po potrebi, apostilu.

Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za konkretan slučaj obratite se nadležnoj službi, advokatu ili drugom pravnom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at