Krivični postupak u Austriji: poziv svedoku, prava osumnjičenog i diverzija

U austrijskom krivičnom postupku možete se pojaviti kao svedok, osumnjičeni, okrivljeni ili oštećeni. U nastavku su objašnjene najvažnije obaveze i prava, kao i značenje ponude za diverziju (Diversion). Informacije važe za stanje u 2026. godini.

Kako počinje krivični postupak?

Postupak počinje kada kriminalistička policija (Kriminalpolizei) ili državno tužilaštvo (Staatsanwaltschaft) saznaju za navodno krivično delo. To može biti na osnovu prijave ili sopstvenog saznanja.

Postoje dve glavne faze:

1. Istražni postupak (Ermittlungsverfahren): vodi ga državno tužilaštvo. Na kraju se odlučuje da li će biti podignuta optužnica, da li će postupak biti obustavljen ili okončan diverzijom.
2. Glavni postupak (Hauptverfahren): počinje podizanjem optužnice i vodi ga sud. Na kraju glavnog pretresa (Hauptverhandlung) donosi se presuda.

U određenim slučajevima sud može bez pretresa izreći kaznu pismenim krivičnim nalogom (Strafverfügung). Protiv njega se može podneti prigovor (Einspruch) u pisanom obliku u roku od četiri nedelje od dostavljanja.

Osumnjičeni, okrivljeni i optuženi

• Osumnjičeni (Verdächtiger): postoji samo početna, nejasna sumnja.
• Okrivljeni (Beschuldigter): postoji konkretna sumnja i već su preduzete istražne radnje, na primer oduzimanje stvari ili lišenje slobode.
• Optuženi (Angeklagter): državno tužilaštvo je podnelo optužnicu sudu.

Koja prava ima osumnjičeni?

• Obaveštavanje: što je pre moguće morate biti obavešteni da se protiv vas vodi postupak. Odlaganje je moguće samo ako bi obaveštavanje ugrozilo cilj istrage.
• Razumljiv jezik: o svojim pravima morate biti poučeni na jeziku koji razumete.
• Pravo na ćutanje: ne morate sami sebe teretiti, a na pojedina pitanja možete odbiti odgovor. Ipak, kao okrivljeni morate se pojaviti na pozivu (Ladung).
• Advokat: pravo na branioca imate već tokom prvog policijskog ili tužilačkog saslušanja.
• Uvid u spise (Akteneinsicht): u sudu možete pregledati spise i sopstvenim uređajem besplatno napraviti kopije.

Prilikom hapšenja (Festnahme) mora vam biti saopšten razlog sumnje. Imate pravo da telefonirate i obavestite neku osobu. Zapisnik potpisujte samo ako se slažete sa svim što je u njemu navedeno; možete tražiti ispravke.

Kada je branilac obavezan i ko ga plaća?

U određenim situacijama postoji obavezna odbrana (notwendige Verteidigung), na primer tokom pritvora ili na suđenju pred porotnim sudom i sudom sa sudijama-porotnicima. Ako ne možete da platite advokata, možete zatražiti postavljenog branioca u okviru pravne pomoći (Verfahrenshilfeverteidigung).

Ako budete oslobođeni, država na zahtev može učestvovati u troškovima izabranog branioca. Najviši iznosi su:

• pokrajinski sud, sud sa sudijama-porotnicima i porotni sud: 30.000 evra;
• pokrajinski sud sa sudijom pojedincem: 13.000 evra;
• okružni sud (Bezirksgericht): 5.000 evra.

Ovi iznosi su uglavnom niži od stvarnih advokatskih troškova.

Poziv svedoku: koje su obaveze?

Ako vas sud, državno tužilaštvo ili policija pozovu kao svedoka, morate se pojaviti i govoriti istinu. Lažno svedočenje je krivično delo, uključujući namerno prećutkivanje važnih činjenica.

Ako ste sprečeni, na primer zbog bolesti ili nezgode, morate na vreme obavestiti sud. Izostanak se smatra opravdanim tek kada sud prihvati razlog. Posao se uglavnom ne smatra dovoljnim opravdanjem.

Oslobađanje od obaveze svedočenja: ne morate svedočiti u postupku protiv bliskog srodnika, kao što su bračni partner, registrovani partner, dete, brat ili sestra i unuk. Možete odbiti svedočenje i kada biste time teretili sebe ili srodnika. Dolazak na poziv je i tada obavezan.

Svedok može tražiti naknadu putnih troškova i naknadu za svedočenje (Zeugengebühr). Sudija mora na pozivu potvrditi prisustvo. Možete zatražiti i da vaša adresa ne bude navedena u spisima.

Posledice neopravdanog izostanka

Za neopravdani nedolazak može biti izrečena novčana kazna za održavanje reda (Ordnungsstrafe) do 1.000 evra. Moguće je i prinudno dovođenje putem policije, kao i naplata troškova nastalih zbog izostanka.

Šta je diverzija?

Diverzija (Diversion) omogućava državnom tužilaštvu ili sudu da, kada su činjenice razjašnjene, odustane od formalnog krivičnog postupka. Zauzvrat, okrivljeni mora prihvatiti određenu meru:

• plaćanje novčanog iznosa;
• rad u javnom interesu;
• uslovni period;
• sporazum između učinioca i oštećenog (Tatausgleich).

Uslovi između ostalog obuhvataju sledeće: za delo je zaprećena kazna zatvora do najviše pet godina; kod seksualnog krivičnog dela granica je najviše tri godine, pri čemu se to ograničenje ne primenjuje na osobe mlađe od 21 godine. Delo nije smelo da prouzrokuje smrt čoveka i ne sme postojati teška krivica. Priznanje nije potrebno, ali je potrebno bar delimično preuzimanje odgovornosti.

Prihvatanjem diverzije preuzimate odgovornost za delo. U nekim slučajevima može biti povoljnije odbiti ponudu, što treba razmotriti sa advokatom. Ako ne ispunite postavljene uslove, postupak može biti nastavljen.

Do kada se može ponuditi diverzija?

Do podizanja optužnice ponudu može dati državno tužilaštvo, a nakon toga sud sve do završetka glavnog pretresa. Diverziju možete inicirati i sami.

Da li diverzija znači krivični dosije?

Ne. Postupak se završava bez presude, formalno se ne smatrate osuđivanim i podatak se ne upisuje u krivični registar. Ipak, u internom registru pravosuđa ostaje vidljiv 10 godina.

Gde tražiti pomoć nakon hapšenja?

Advokatska dežurna služba (Rechtsanwaltlicher Bereitschaftsdienst) dostupna je besplatno 24 sata dnevno na broju 0800 376 386. Prvi poziv i prvo telefonsko savetovanje su besplatni, dok se dodatne usluge po pravilu naplaćuju.

Praktični koraci

1. Pažljivo pročitajte da li ste pozvani kao svedok ili kao okrivljeni i zabeležite rokove.
2. Ako ne možete da dođete, odmah obavestite organ koji je poslao poziv i dostavite dokaz o sprečenosti.
3. Kao osumnjičeni ili okrivljeni ne morate sami sebe teretiti; pre saslušanja zatražite advokata ako vam je potreban.
4. Ne potpisujte zapisnik dok ga u potpunosti ne razumete i dok nisu unesene tražene ispravke.
5. Ako dobijete ponudu za diverziju, proverite posledice sa advokatom pre nego što je prihvatite.
6. Kod hapšenja pozovite Rechtsanwaltlicher Bereitschaftsdienst na broj 0800 376 386.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se advokatu ili drugom kvalifikovanom pravnom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at