Invalidska penzija i penzija zbog nesposobnosti za rad u Austriji 2026.

Ako zbog zdravstvenih razloga dugoročno ne možete da radite, u Austriji je prvi korak uglavnom rehabilitacija, a ne penzija. U nastavku objašnjavamo ko može da dobije invalidsku penziju ili penziju zbog nesposobnosti za rad, koji staž je potreban i koliko možete da zarađujete uz penziju u 2026. godini.

Najvažnije ukratko

• Zahtev za penziju se prvenstveno smatra zahtevom za rehabilitaciju.
• Osobe rođene 1. januara 1964. ili kasnije dobijaju penziju samo ako je nesposobnost za rad trajna; u suprotnom mogu dobiti rehabilitacioni novac ili novac za prekvalifikaciju.
• U osnovnom slučaju potrebno je 180 meseci uplaćenih doprinosa ili 300 meseci osiguranja.
• U 2026. godini možete da zarađujete do 551,10 evra mesečno bez smanjenja penzije.
• Protiv odbijajućeg rešenja tužba može da se podnese u roku od tri meseca.

Šta znače nemački nazivi?

Austrijsko pravo koristi različite izraze u zavisnosti od vrste posla:

• Invalidität – odnosi se na fizičke radnike i uređena je propisima ASVG.
• Berufsunfähigkeit – odnosi se na zaposlene, odnosno Angestellte, takođe prema propisima ASVG.
• Erwerbsunfähigkeit – odnosi se na samostalne delatnosti i poljoprivrednike, prema propisima GSVG i BSVG.

U skladu s tim, nazivi penzija su Invaliditätspension, Berufsunfähigkeitspension i Erwerbsunfähigkeitspension.

Ko može da dobije invalidsku penziju?

Pravo postoji kada su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi:

• došlo je do smanjenja radne sposobnosti, odnosno do nesposobnosti za rad;
• ispunjen je potreban period osiguranja, odnosno Wartezeit;
• ne postoji pravo na profesionalnu rehabilitaciju ili ona nije razumna, moguća ili očekivana;
• još nisu ispunjeni uslovi za starosnu penziju, osim Korridorpension.

Smanjenje radne sposobnosti utvrđuje se lekarskim pregledom. Kod fizičkih radnika i zaposlenih smatra se da postoji invaliditet kada je radna sposobnost smanjena na manje od polovine sposobnosti zdrave osobe sa sličnom stručnom spremom.

Profesionalna zaštita – Berufsschutz

Berufsschutz postoji ako ste tokom najmanje 90 obaveznih meseci osiguranja u poslednjih 15 godina, odnosno 7,5 godina, radili u zanimanju za koje ste se školovali ili obučili, odnosno kao zaposleni.

Posebna pravila za osobe starije od 50 i 60 godina

Za osobe starije od 50 godina postoji posebna klauzula pravičnosti, odnosno Härtefallregelung. Na primer, može se uzeti u obzir najmanje 12 meseci neposredne nezaposlenosti i 360 meseci osiguranja, od čega 240 meseci uplaćenih doprinosa.

Za osobe starije od 60 godina postoji zaštita prethodne delatnosti, odnosno Tätigkeitsschutz. Ona štiti osobu koju zdravstveno stanje sprečava da obavlja posao koji je radila najmanje 120 meseci tokom poslednjih 180 meseci.

Za samostalne delatnosti i poljoprivrednike važe različita pravila o nesposobnosti za rad u zavisnosti od uzrasta.

Rehabilitacija pre penzije

Zahtev se prvenstveno obrađuje kao zahtev za rehabilitaciju. Cilj je povratak na tržište rada. Profesionalna rehabilitacija ne sme da vodi „naniže“: prekvalifikacija za posao koji zahteva znatno niži nivo stručnosti moguća je samo uz vašu saglasnost.

Tokom rehabilitacije se u osnovnom slučaju isplaćuje privremeni novac, odnosno Übergangsgeld, u visini penzije.

Osobe rođene 1. januara 1964. ili kasnije

Ako ste radnik ili zaposleni rođen 1. januara 1964. ili kasnije, umesto vremenski ograničene penzije možete dobiti:

• Rehabilitationsgeld od institucije ÖGK, ako se očekuje da će privremena nesposobnost za rad trajati najmanje šest meseci. Uz to se obezbeđuje upravljanje slučajem, odnosno Case-Management, a stanje se najkasnije nakon godinu dana ponovo proverava.
• Umschulungsgeld od institucije AMS, ako je profesionalna rehabilitacija razumna i očekivana. Zahtev se AMS-u mora podneti u roku od četiri nedelje; u suprotnom se novac isplaćuje tek od dana podnošenja zahteva.

Osobama rođenim pre tog datuma, kod netrajne nesposobnosti može se odobriti vremenski ograničena penzija u trajanju do dve godine. Ona se može produžiti na zahtev. Ako se produženje zatraži u roku od tri meseca od prestanka penzije, nema prekida u isplati.

Koliko osiguranja je potrebno – Wartezeit?

Uslov čekanja, odnosno Wartezeit, ispunjen je kada na dan ostvarivanja prava, Stichtag, postoji jedan od sledećih perioda:

• 180 meseci, odnosno 15 godina, uplaćenih doprinosa;
• ili 300 meseci, odnosno 25 godina, osiguranja;
• pre 50. rođendana: 60 meseci osiguranja u poslednjih 120 kalendarskih meseci;
• ako je nesposobnost za rad nastupila pre 27. rođendana: najmanje šest meseci osiguranja.

Posle 50. godine zahtev od pet godina povećava se za jedan mesec za svaki naredni mesec života, najviše do 180 meseci. Istovremeno se produžava i period koji se posmatra, za dva meseca po mesecu života, najviše do 360 meseci. Na primer, osoba koja odlazi u penziju sa 52 godine mora da ima 84 meseca osiguranja tokom poslednjih 168 kalendarskih meseci.

Wartezeit nije potreban ako je nesposobnost za rad posledica povrede na radu, profesionalne bolesti ili službene povrede u saveznoj vojsci, odnosno Bundesheer. Školovanje i studiranje računaju se samo ako su za taj period uplaćeni doprinosi.

Koliko možete da zarađujete uz penziju u 2026. godini?

Penzija se ne menja ako zarada ne prelazi granicu za mali prihod, odnosno Geringfügigkeitsgrenze, koja u 2026. iznosi 551,10 evra mesečno.

Ako zarada prelazi ovaj iznos, a bruto penzija zajedno sa zaradom prelazi 1.599,99 evra, isplaćuje se samo delimična penzija, odnosno Teilpension:

• od 1.599,99 do 2.400,09 evra ukupnog mesečnog prihoda: smanjenje penzije od 30%;
• iznad 2.400,09 do 3.199,99 evra: smanjenje od 40%;
• iznad 3.199,99 evra: smanjenje od 50%.

Smanjenje ne može biti veće od same zarade, niti veće od 50% povećanja penzije, odnosno Steigerungsbetrag.

Za decu se isplaćuje dodatak Kinderzuschuss u iznosu od 29,07 evra mesečno. Isplaćuje se i uz 13. i 14. penziju.

Gde i kako se podnosi zahtev?

Zahtev se podnosi nadležnom nosiocu penzijskog osiguranja, odnosno Pensionsversicherungsträger. Koristi se službeni obrazac, a postojeće lekarske nalaze i mišljenja treba priložiti uz zahtev.

Ako se zahtev podnese bez obrasca, obrazac se uglavnom mora naknadno dostaviti. Zahtev je moguće podneti elektronski pomoću ID Austria ili EU-Login.

Nadležna institucija donosi rešenje, odnosno Bescheid. Protiv rešenja se u roku od tri meseca od dostavljanja može podneti tužba nadležnom radnom i socijalnom sudu, odnosno Arbeits- und Sozialgericht.

Česta pitanja

Da li već odobrena penzija može da bude ukinuta?

Da, ako se zdravstveno stanje značajno poboljša. Kod muškaraca se penzija više ne može ukinuti od 65. godine, a kod žena od dostizanja promenljive starosne granice za starosnu penziju. Tada se može zatražiti prelazak na starosnu penziju.

Od kada se penzija isplaćuje?

Uglavnom od dana ostvarivanja prava, ali najranije od dana nakon prestanka obavljanja delatnosti koja je prouzrokovala nesposobnost za rad. Izuzetak postoji kod trećeg ili višeg stepena dodatka za negu, odnosno Pflegegeld, kada se delatnost može nastaviti.

Da li se može tražiti samo utvrđivanje nesposobnosti za rad?

Da. Posebnim zahtevom može se tražiti utvrđivanje da li postoji invaliditet, Berufsunfähigkeit ili Erwerbsunfähigkeit. Ovaj postupak služi i za proveru mogućnosti rehabilitacije.

Kako se računa odlazak u penziju pre 60. godine?

Ako je dan ostvarivanja prava pre 60. rođendana, a ostvareno je manje od 469 meseci osiguranja, meseci između tog dana i 60. rođendana računaju se kao meseci osiguranja, najviše do ukupno 469 meseci.

Praktični koraci

1. Prikupite medicinsku dokumentaciju i nalaze koji opisuju ograničenja za rad.
2. Proverite svoj period osiguranja i uplaćene doprinose, posebno uslov Wartezeit.
3. Podnesite zahtev nadležnom Pensionsversicherungsträger-u, uz službeni obrazac i medicinsku dokumentaciju.
4. Ako ste rođeni 1. januara 1964. ili kasnije, proverite da li imate uslove za Rehabilitationsgeld kod ÖGK ili Umschulungsgeld kod AMS-a.
5. Ako dobijete odbijajuće rešenje, obratite pažnju na rok od tri meseca za tužbu pred Arbeits- und Sozialgericht.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni, medicinski ili socijalni savet. Za konkretnu procenu obratite se nadležnom osiguranju, lekaru, advokatu ili stručnjaku za radno i socijalno pravo.

Izvor: oesterreich.gv.at