Pravo na sopstvenu fotografiju, brisanje i zaštita podataka u Austriji 2026.

Fotografija na internetu, kamera koja snima susedni prozor ili stari članak koji se i dalje pojavljuje kada pretražujete svoje ime mogu predstavljati problem. U Austriji više propisa štiti ličnost, privatnost i autorska prava.

Ukratko:

• Fotografija na kojoj se nalazite ne sme biti objavljena ako time ugrožava vaše opravdane interese (Recht am eigenen Bild).
• Od pretraživača kao što su Google, Bing i Yahoo možete tražiti da određeni linkovi ne budu prikazani pri pretrazi vašeg imena.
• Pretraživač mora odgovoriti najkasnije u roku od jednog meseca, uz mogućnost produženja za još dva meseca.
• Za privatne nadzorne kamere uglavnom se prihvata čuvanje snimaka najviše 72 sata.
• U autorskopravnim sporovima, bez obzira na vrednost spora, odlučuje Landesgericht.

Šta znači pravo na sopstvenu fotografiju?

Recht am eigenen Bild je lično pravo, slično pravu na ime. Njegova suština je da se fotografija na kojoj se nalazite ne sme objaviti ako se time povređuju vaši opravdani interesi. U određenim slučajevima mogu biti zaštićeni i interesi bliskog člana porodice.

Da li je objavljivanje dozvoljeno procenjuje se objektivno. Ne posmatra se samo fotografija, već i naslov, tekst uz fotografiju i celokupan kontekst. Na primer, korišćenje fotografije osobe u reklamne svrhe bez dozvole obično ugrožava njene interese.

Pošto je unapred teško proceniti da li će neka objava biti štetna, pre objavljivanja je najbolje zatražiti saglasnost osobe koja je na fotografiji.

Šta možete učiniti ako pronađete neželjenu fotografiju?

Prvi korak je da od vlasnika ili administratora veb-stranice zatražite uklanjanje fotografije. Možete preduzeti sledeće:

1. pošaljite vlasniku stranice zahtev za brisanje;
2. prijavite fotografiju društvenoj mreži;
3. sačuvajte dokaze, na primer snimke ekrana;
4. obratite se organizaciji Internet Ombudsstelle.

Ako administrator ne ukloni sadržaj, moguće su različite pravne opcije:

• Fotografiju je napravila druga osoba: može postojati zahtev za prestanak objavljivanja (Unterlassungsanspruch) ako objava povređuje vaše opravdane interese.
• Fotografiju ste napravili vi: možete imati bezuslovni zahtev za prestanak objavljivanja, kao i druga potraživanja prema autorskom pravu, pre svega naknadu štete.

Za podnošenje tužbe prema autorskom pravu u oba slučaja potrebno je angažovati advokata, iako ponekad već advokatsko pismo dovede do uklanjanja sadržaja. Platforma Mein Bild im Netz, koju nudi Internet Ombudsstelle uz podršku organizacije Arbeiterkammer, besplatno pruža informacije o mogućnostima kada pronađete neželjenu fotografiju ili video.

Brisanje rezultata pretrage i pravo na zaborav

Građani Evropske unije mogu od pretraživača tražiti da ne prikazuju linkove čiji sadržaj povređuje njihova lična prava. Ovo se često naziva i pravom na zaborav (Recht auf Vergessenwerden).

Važno je razlikovati uklanjanje rezultata iz pretraživača od brisanja originalnog sadržaja. Ako se link ukloni iz rezultata, sadržaj na originalnoj veb-stranici i dalje postoji, ali ga je teže pronaći. Za brisanje sa same stranice morate se obratiti njenom vlasniku; njegovi podaci se najčešće nalaze u impresumu (Impressum).

Zahtev možete poslati direktno pretraživaču na osnovu člana 17 Opšte uredbe o zaštiti podataka Evropske unije (DSGVO) i austrijskog Zakona o zaštiti podataka (DSG).

Rokovi za odgovor

• Bez odlaganja, a najkasnije u roku od jednog meseca: pretraživač mora obavestiti podnosioca da je rezultat uklonjen ili pisanim putem obrazložiti odbijanje.
• Dodatna dva meseca: rok može biti produžen ako je zahtev složen ili postoji veliki broj zahteva.

Ako pretraživač odbije zahtev ili uopšte ne odgovori, tek tada možete podneti pritužbu nadležnom organu Datenschutzbehörde. Pravo na uklanjanje može biti ograničeno kada je osoba javna ličnost i postoji pretežan javni interes da informacija ostane dostupna.

Fotografije drugih osoba: šta smete da objavite?

Fotografiju smete javno učiniti dostupnom samo uz saglasnost autora ili nosioca prava. Povreda prava može postojati kada fotografiju postavite na javnu stranicu, u oglas za prodaju ili na društvenu mrežu. Nije odlučujuće da li objavu koristite privatno niti da li ju je neko zaista video.

Deljenje u nejavnom, zatvorenom krugu, na primer među porodicom ili bliskim prijateljima, u načelu je dozvoljeno ako nema poslovnu svrhu. Fotografije koje su slobodno dostupne na internetu ne smeju se automatski koristiti samo zato što nemaju oznaku autorskog prava ©. Kod fotografija sa licencom Creative Commons odlučuju uslovi konkretne licence.

Ako dobijete opomenu zbog povrede prava (Abmahnung), nemojte je ignorisati, jer može uslediti sudski postupak. Internet Ombudsstelle može posredovati kao vansudsko telo za mirno rešavanje spora.

Kamere kod stambene zgrade, dronovi i auto-kamere

Video-snimak predstavlja lični podatak kada se osobe na njemu mogu prepoznati. Privatna kamera može biti zakonita samo u uskim granicama:

• sme da snima samo neophodno područje i u neophodnom periodu;
• ne sme snimati susednu kuću, parcelu ili stan;
• nadzor mora biti označen tablom ili nalepnicom;
• snimci se moraju redovno brisati; uobičajeno se prihvata čuvanje najviše 72 sata.

U stambenoj zgradi za nadzor zajedničkih delova potrebna je saglasnost svih vlasnika stanova. U iznajmljenom objektu stanodavac ne sme snimati vrata stana zakupca.

Dronom je zabranjeno nadzirati tuđe privatno zemljište ili javni prostor. Za auto-kamere (Dashcam) još ne postoji odluka najvišeg suda, ali uobičajena podešavanja uglavnom protivpravno ugrožavaju prava drugih učesnika u saobraćaju na zaštitu podataka.

Kako da se zaštitite unapred?

• Ne unosite ime, adresu, datum rođenja ili broj telefona ako to nije neophodno.
• Proverite i koristite podešavanja privatnosti na društvenim mrežama.
• Koristite lozinke od najmanje osam karaktera, sa slovima, brojevima i posebnim znakovima.
• Pažljivo razmislite pre objavljivanja, jer se jednom objavljeni podaci često više ne mogu potpuno ukloniti.

Česta pitanja

Da li moram da tražim dozvolu ako objavljujem fotografiju druge osobe?

Najbolje je da uvek tražite saglasnost, jer je unapred teško proceniti da li fotografija povređuje nečije opravdane interese.

Ako Google ukloni link, da li sadržaj nestaje?

Ne. Sadržaj ostaje na originalnoj stranici, samo se teže pronalazi. Za njegovo uklanjanje morate se obratiti vlasniku stranice.

Koji sud je nadležan za autorskopravni spor?

Bez obzira na vrednost spora, nadležan je pokrajinski sud (Landesgericht).

Da li privatnu kameru treba prijaviti nadležnom organu?

Ne. Datenschutzbehörde ne daje prethodno mišljenje; osoba koja postavlja kameru sama mora proceniti da li je nadzor zakonit.

Praktični koraci

1. Sačuvajte URL, datum i snimke ekrana sporne fotografije, objave ili video-snimka.
2. Pošaljite jasan zahtev za uklanjanje administratoru stranice ili platformi.
3. Ako je problem u rezultatu pretrage, podnesite zahtev direktno pretraživaču na osnovu člana 17 DSGVO i austrijskog DSG.
4. Pratite rok od jednog meseca i moguće produženje za još dva meseca.
5. Ako nema odgovora ili je zahtev odbijen, obratite se Datenschutzbehörde ili Internet Ombudsstelle.
6. Kod Abmahnung, zahteva za naknadu štete ili sudskog postupka potražite savet advokata.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se advokatu ili drugom kvalifikovanom stručnjaku. Izvor: oesterreich.gv.at.