Nemački konjunktiv II: kako se koristi uslovni način

Konjunktiv II je nemački uslovni način. Koristi se kada govorimo o nečemu što nije stvarno, već je uslovno, zamišljeno, poželjno ili izraženo na učtiv način.

U nemačkom se uslov može izraziti posebnim oblikom glagola ili konstrukcijom würde + Infinitiv. Ova druga varijanta naročito je česta u svakodnevnom govoru.

Kako se teoretski gradi Konjunktiv II?

Oblik Konjunktiv II tradicionalno se izvodi iz oblika Präteritum, odnosno prostog prošlog vremena.

• Jaki glagoli dobijaju Umlaut, odnosno promenu samoglasnika: a → ä, o → ö, u → ü, kao i odgovarajući nastavak.
• Mešoviti glagoli imaju promenu sličnu prošlom vremenu, a ponekad dobijaju i Umlaut.
• Kod slabih glagola oblik Konjunktiv II često je isti kao oblik Präteritum.

Primeri

gehen → ging (Präteritum) → ginge (Konjunktiv II)
kommen → kam → käme
fliegen → flog → flöge
wissen → wusste → wüsste
machen → machte → machte

Problem kod slabih glagola

Kod slabih glagola, kao što su machen, kaufen, lernen i arbeiten, Konjunktiv II potpuno se podudara sa oblikom Präteritum.

• machen → machte
  • Er machte die Hausaufgaben. – Uradio je domaći zadatak. (prošlo vreme)
  • Er machte die Hausaufgaben. – Uradio bi domaći zadatak. (uslovni način)

Zbog toga rečenica može biti nejasna. Kod slabih glagola se zato gotovo uvek koristi konstrukcija würde + Infinitiv:

• Er würde die Hausaufgaben machen. – Uradio bi domaći zadatak.

Mešoviti glagoli

Mešoviti glagoli, na primer bringen, wissen i denken, teoretski imaju poseban oblik Konjunktiv II:

• wissen → wusste → wüsste
• bringen → brachte → brächte

Ovi oblici su pravilni i mogu se razumeti i koristiti. Ipak, u govornom jeziku se često koristi i würde + Infinitiv:

• Ich wüsste die Antwort. – Znao/Znala bih odgovor. (pravilno)
• Ich würde die Antwort wissen. – Znao/Znala bih odgovor. (često u govoru)

Posebnosti jakih glagola

Kod jakih glagola oblik Konjunktiv II jasno se razlikuje od oblika Präteritum, pa je lako prepoznatljiv:

• gehen → ginge
• kommen → käme
• fliegen → flöge

Primeri:

• Ich ginge ins Kino. – Išao/Išla bih u bioskop.
• Er käme gern mit. – On bi rado pošao s nama.
• Wir flögen nach Wien. – Leteli bismo u Beč.

Ovi oblici su gramatički potpuno pravilni. Međutim, u svakodnevnom govoru se i kod jakih glagola često koristi oblik sa würde:

• Ich würde ins Kino gehen. – Išao/Išla bih u bioskop.
• Er würde gern mitkommen. – On bi rado pošao s nama.

Teorija i svakodnevna upotreba

• Prema gramatici: svaki glagol ima svoj oblik Konjunktiv II izveden iz Präteritum.
• U praksi:
  • kod slabih glagola gotovo se uvek koristi würde + Infinitiv;
  • kod mešovitih glagola moguć je poseban oblik, ali se često koristi i würde + Infinitiv;
  • jaki glagoli imaju prepoznatljive oblike kao što su ginge, käme i flöge, ali je u govoru čest i oblik sa würde.

Ako u govoru koristite konstrukciju würde + Infinitiv, bićete razumljivi kod svih glagola. Ipak, posebne oblike jakih i mešovitih glagola vredi naučiti, jer se često pojavljuju u pisanom jeziku i na ispitima.

Primeri u poređenju

gehen (jak glagol)

• Ich ginge nach Hause. – Išao/Išla bih kući.
• Ich würde nach Hause gehen. – Išao/Išla bih kući. (češće u govoru)

wissen (mešoviti glagol)

• Ich wüsste die Antwort. – Znao/Znala bih odgovor.
• Ich würde die Antwort wissen. – Znao/Znala bih odgovor. (prihvaćeno u govoru)

machen (slab glagol)

• Ich machte die Hausaufgaben. – Ovaj oblik može biti nejasan, jer može označavati i prošlo vreme i uslovni način.
• Ich würde die Hausaufgaben machen. – Uradio/Uradila bih domaći zadatak.

Zaključak

Nemački Konjunktiv II koristi se za nestvarne, zamišljene, željene i učtivo izražene situacije. Teoretski se gradi na osnovu oblika Präteritum.

• Jaki glagoli daju jasne oblike kao što su ginge, käme i flöge.
• Mešoviti glagoli imaju oblike kao što su wüsste i brächte, ali se oni često zamenjuju konstrukcijom sa würde.
• Kod slabih glagola Konjunktiv II i Präteritum izgledaju isto, pa se gotovo uvek koristi würde + Infinitiv.

U svakodnevnom govoru würde + Infinitiv predstavlja univerzalnu i često korišćenu formu. Posebne oblike jakih i mešovitih glagola ipak treba poznavati zbog pisanog jezika i jezičkih ispita.

Praktični koraci

1. Naučite najčešće oblike jakih glagola: ginge, käme, flöge, wüsste i brächte.
2. Kod slabih glagola koristite obrazac würde + Infinitiv, na primer: Ich würde arbeiten.
3. Vežbajte parove rečenica, kao što su Ich ginge nach Hause i Ich würde nach Hause gehen.
4. U pisanom jeziku i na ispitu obratite pažnju na posebne oblike, dok u svakodnevnom razgovoru slobodno koristite konstrukciju sa würde.