Bračno imovinsko pravo i obaveze u Austriji: šta treba znati 2026.

Brak u Austriji ne znači samo zajednički život, već donosi i posebna prava i obaveze koje ne postoje u istom obliku kod vanbračne zajednice. U nastavku su sažeta pravila o imovini, izdržavanju, zajedničkom stanu i bračnom ugovoru, važeća 1. januara 2026.

Koje obaveze nastaju sklapanjem braka?

Brak, između ostalog, podrazumeva:

• sveobuhvatnu bračnu životnu zajednicu, naročito zajedničko stanovanje;
• vernost;
• pošteno ophođenje prema drugom bračnom drugu („anständige Begegnung“);
• uzajamnu pomoć i podršku.

Ove obaveze mogu se pravno isticati pred sudom, na primer zahtevom za obnovu bračne životne zajednice. Međutim, ne mogu se prinudno izvršiti putem postupka izvršenja (Exekution). Njihovo kršenje može biti važno kod razvoda zasnovanog na krivici (streitige Scheidung), kada sud ispituje odgovornost za raspad braka.

Bračni drugovi dužni su da pomažu jedno drugom i u brizi o pastorčetu, odnosno u pitanjima staranja (Obsorge). Ako okolnosti to zahtevaju, očuh ili maćeha mogu zastupati roditelja u svakodnevnim poslovima.

Šta ako se jedan bračni drug iseli iz zajedničkog stana?

Osnovno pravilo je da bračni drugovi žive zajedno. Ako se neko iseli protiv volje drugog bračnog druga, to mu se može staviti na teret kod razvoda zasnovanog na krivici.

Izuzetak postoji kada se zajednički život više ne može razumno očekivati, naročito zbog fizičkih pretnji. Važan lični razlog može biti i, na primer, nega bliskog člana porodice koji živi daleko. U takvoj situaciji privremeno odvojeno stanovanje može biti opravdano.

Radi sprečavanja kasnijih posledica može se podneti zahtev za utvrđivanje sudu. Sud u vanparničnom postupku (Außerstreitverfahren) odlučuje da li je iseljenje bilo opravdano. Ako takva odluka postoji, iseljenje se kasnije ne može pripisati kao krivica kod razvoda zasnovanog na krivici.

Ko ima pravo na izdržavanje u braku?

Izdržavanje (Unterhalt) predstavlja jedno od važnih pitanja u braku:

• Bračni drug koji sam vodi domaćinstvo: ima pravo na izdržavanje, a na zahtev ono može biti isplaćeno delimično ili u celosti u novcu, osim kada raspoloživa sredstva nisu dovoljna.
• Bračni drug koji zbog zdravstvenih razloga ne može da radi ili vodi domaćinstvo: ima pravo na izdržavanje.
• Nakon prestanka zajedničkog domaćinstva: zahtev za izdržavanje po pravilu ostaje.
• Nakon razvoda: pravo može postojati u zavisnosti od načina razvoda, odnosno od toga da li je razvod sporazuman ili zasnovan na krivici.

Domaćinstvo, briga o deci i posao

Kućne poslove, brigu o deci i plaćeni rad bračni drugovi treba da podele dogovorom i uravnoteženo, uzimajući u obzir opterećenje na poslu i interese dece. Po osnovnom pravilu oba bračna druga treba da učestvuju u vođenju domaćinstva. Ako samo jedan bračni drug radi, drugi može samostalno voditi domaćinstvo.

Ako neko želi važnu promenu, na primer da počne da radi, bračna životna zajednica treba da se ponovo organizuje zajedničkim dogovorom.

Bračni drug je, po osnovnom pravilu, dužan da učestvuje u zaradi drugog bračnog druga ako je to razumno očekivati, ako je uobičajeno s obzirom na njihove životne okolnosti i ako nije drugačije dogovoreno. Za takav rad pripada odgovarajuća naknada, čija visina zavisi od vrste i trajanja posla.

Kako funkcioniše razdvajanje imovine?

Zakonski bračni imovinski režim u Austriji jeste razdvajanje imovine (Gütertrennung). Isto pravilo važi i za registrovane partnere. Svako zadržava ono što je uneo u brak ili stekao tokom braka. Svako sam upravlja svojom imovinom i, po osnovnom pravilu, odgovara samo za sopstvene dugove.

Prilikom razvoda, na zahtev se dele imovina koja se zajednički koristila (Gebrauchsvermögen) i zajednička ušteđevina.

Šta se deli, a šta se po pravilu ne deli?

• Može biti predmet podele: zajednički korišćen stan, kućni uređaji, vozila i zajednički ušteđen novac.
• Po pravilu nije predmet podele: lične stvari, sredstva za rad, poslovni udeli, pokloni i nasleđe, ako nije drugačije dogovoreno.

Posebno pravilo za stan: ako je jedan bračni drug uneo stan u brak, ali su ga zajedno koristili, stan ipak može biti uključen u podelu ako postoji javnobeležnički sporazum ili posebna potreba za zaštitom, na primer kada je uključeno zajedničko dete.

Šta može da se uredi bračnim ugovorom?

Bračnim ugovorom (Ehevertrag) moguće je odstupiti od zakonskih pravila. Na primer, može se ugovoriti zajednica imovine (Gütergemeinschaft). Ugovorom se mogu urediti imovina, izdržavanje i podela imovine nakon razvoda. Može se zaključiti pre sklapanja braka ili tokom braka.

Forma ugovora

• Za podelu zajedničke ušteđevine ili bračnog stana potreban je javnobeležnički akt (Notariatsakt).
• Za ostalu imovinu koja se koristi dovoljno je da sporazum bude u pisanom obliku.

Ograničenja

• Dogovor o staranju ili izdržavanju zajedničke dece predstavlja samo izjavu namere i nije obavezujući.
• Odricanje od potpunog međusobnog izdržavanja tokom braka nije dozvoljeno.
• Odricanje od izdržavanja nakon razvoda važi samo ako nije protivno dobrim običajima.

Česta pitanja

Da li automatski postaje zajedničko sve što se kupi tokom braka?

Ne. Zbog režima razdvajanja imovine vlasnik je bračni drug koji je stvar stekao. Ipak, kod razvoda se na zahtev mogu deliti imovina koja se zajednički koristila i zajednička ušteđevina.

Da li bračni drugovi moraju da imaju isto prezime?

Ne. Mogu izabrati zajedničko prezime, uzeti dvostruko prezime ili zadržati odvojena prezimena.

Da li odgovaram za dugove bračnog druga?

Po osnovnom pravilu svako odgovara samo za sopstvene dugove.

Kada se može zaključiti bračni ugovor?

Bračni ugovor može se zaključiti pre braka ili tokom braka. Preporučljivo je povremeno proveriti da li i dalje odgovara vašim životnim okolnostima.

Praktični koraci

1. Pre sklapanja braka napravite pregled imovine, ušteđevine i dugova oba bračna druga.
2. Dogovorite kako ćete organizovati stanovanje, domaćinstvo, brigu o deci i eventualni rad jednog bračnog druga u poslu drugog.
3. Ako želite drugačiji režim od zakonskog, obratite se javnom beležniku i proverite da li je potreban Notariatsakt ili je dovoljna pisana forma.
4. Ako se iseljavate zbog pretnji ili drugog važnog razloga, razmotrite podnošenje zahteva za utvrđivanje opravdanosti iseljenja u postupku Außerstreitverfahren.
5. U slučaju razvoda ili spora o izdržavanju i imovini potražite individualni savet advokata ili drugog kvalifikovanog pravnog stručnjaka.

Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretne situacije obratite se advokatu, javnom beležniku ili drugom nadležnom stručnjaku. Izvor: oesterreich.gv.at.