Susedski sporovi u Austriji: buka, ograde, drveće i dim

Život pored suseda u Austriji može doneti svakodnevne nesuglasice: glasnu zabavu, grane koje prelaze među, dim sa roštilja ili dotrajalu ogradu. Austrijsko pravo određene smetnje smatra uobičajenim, ali postavlja i granice. Za mnoge situacije postoji uređen postupak za rešavanje prigovora.

Zajednički kriterijum: lokalno uobičajena mera

Kod većine susedskih smetnji, kao što su buka, dim, mirisi, svetlost ili drveće, primenjuju se dva uslova. Tužba za prestanak smetanja (Unterlassungsklage) moguća je kada smetnja:

• prelazi lokalno uobičajenu meru (ortsübliches Maß), i
• bitno ograničava uobičajeno korišćenje zemljišta u tom mestu.

Šta je lokalno uobičajeno zavisi od regionalnih okolnosti i procenjuje se od slučaja do slučaja. Ono što je uobičajeno u selu ne mora biti prihvatljivo u gradskoj stambenoj zoni. Konačnu odluku o tome da li postoji pravo na zaštitu donosi sud.

Buka: kada postaje nedopuštena?

Nije dozvoljeno stvarati nepristojno uznemirujuću buku ni tokom dana. Tokom uobičajenog vremena za odmor, naročito noću, nedeljom i praznicima, kriterijum je stroži.

Važna zabluda: ne postoji zakonom propisana apsolutna noćna tišina između 22 i 6 časova. I u tom periodu procenjuje se od slučaja do slučaja da li je buka bila nepristojna. Na licu mesta to obično proverava policija.

Opštine mogu posebno urediti vreme za košenje trave i druge bučne aktivnosti, pa se pravila razlikuju od mesta do mesta.

Lajanje pasa: u načelu se mora tolerisati, osim ako dostigne nepristojan nivo. Tada može biti reč o upravnom prekršaju, a prijava se može podneti nadležnim bezbednosnim organima.

Drveće, žbunje i grane koje prelaze među

Senu koju stvaraju susedova stabla u načelu morate da trpite. Uklanjanje grana možete zahtevati tek kada su ispunjeni uslovi da smetnja prelazi lokalno uobičajenu meru, bitno ograničava uobičajeno korišćenje zemljišta i razumno više nije podnošljiva. Izuzetak predstavljaju biljke koje su zaštićene na saveznom ili pokrajinskom nivou.

Vlasnik u načelu nije dužan da orezuje grane ili korenje koje prelazi na susedno zemljište. Međutim, na svom zemljištu možete ih odseći na osnovu prava na uklanjanje nadvijenih delova (Überhangsrecht).

• Uobičajeno uklanjanje grana: troškove snosite vi.
• Ako postoji opasnost, na primer trula grana koja može pasti, vlasnik stabla snosi polovinu troškova.

Orezivanje mora biti stručno i biljka mora biti pošteđena koliko je moguće. Plodove koji rastu na grani koja prelazi na vaše zemljište možete ubrati.

Stablo na granici zemljišta

Grenzbaum, odnosno granično stablo, pripada vlasniku zemljišta iz kog raste deblo. Ako deblo tačno stoji na granici parcela, stablo je u zajedničkoj svojini i nijedan sused ne sme da ga poseče bez saglasnosti drugog.

Ograda: ko je gradi i održava?

Prema § 858 Allgemeines Bürgerliches Gesetzbuch (ABGB), svaki vlasnik zemljišta u načelu treba da postavi razgraničenje na svojoj desnoj strani, posmatrano sa ulice iz pravca glavnog ulaza. Vrstu ograde određuje lokalni običaj.

Ako su ulazi susednih parcela na različitim stranama, zakon to posebno ne uređuje, pa se susedi uglavnom moraju dogovoriti. Za zadnju ogradu ne postoji zakonska obaveza.

• Ograda ili živa ograda pripada vlasniku na čijem zemljištu se nalazi, a on snosi troškove održavanja.
• Vlasnik u načelu nije dužan da je popravlja, osim ako bi susedu nastala šteta ili lokalni građevinski propisi nalažu popravku.
• Kod zajedničke ograde obe strane mogu da koriste polovinu koja im pripada i srazmerno učestvuju u troškovima održavanja.

Dim, mirisi, svetlost i predmeti koji padaju na susedno zemljište

Određeni nivo dima, toplote, mirisa i gasova mora se tolerisati. Ako smetnja prelazi lokalno uobičajenu meru i bitno ograničava uobičajeno korišćenje zemljišta, možete podneti tužbu za prestanak smetanja. Dim koji se direktno usmerava na vaše zemljište u svakom slučaju je zabranjen, osim ako sused za to ima posebno pravo.

Svetlost susedovih lampi takođe se u načelu mora tolerisati. Ipak, ako je toliko jaka da bitno pogoršava vaš san, moguće je podneti tužbu.

Čvrsti predmeti, kao što su grane, kamenje, sneg koji sklizne sa krova, zemlja ili lopte, u načelu ne smeju dospeti na susednu parcelu.

Kome se obratiti i kojim redom?

1. Razgovor: najpre pokušajte da direktno razgovarate sa susedom.
2. Vansudski pokušaj dogovora: obratite se telu za mirenje (Schlichtungsstelle), medijatoru ili pokušajte sudsko poravnanje (prätorischer Vergleich). U načelu se sudu možete obratiti tek nakon takvog pokušaja.
3. Prijava zbog buke: obratite se policiji, okružnoj upravi (Bezirkshauptmannschaft), odnosno magistratu ili opštinskoj upravi.
4. Tužba za prestanak smetanja: može se podneti nadležnom sudu.

Samostalno preduzimanje zaštitnih mera dozvoljeno je samo ako bi sudska odluka stigla prekasno, i to u veoma uskim granicama. U suprotnom takvo postupanje može biti kažnjivo.

Susedni industrijski ili poslovni objekat

Protiv susednog pogona u načelu se ne može podneti tužba za prestanak smetanja, ali se prijava može podneti nadležnom organu za privredu (Gewerbebehörde). Ako pogon krši službene uslove, protiv njega se može pokrenuti i sudski postupak.

Česta pitanja

Mogu li pozvati policiju ako sused noću pravi buku?

Da. Buka može predstavljati prekršaj, a policija na licu mesta procenjuje da li je nepristojna.

Može li sused da poseče zajedničko granično stablo?

Ne. Granično stablo je u zajedničkoj svojini i za seču je potrebna saglasnost druge strane.

Mogu li zabraniti susedovoj mački da prolazi preko mog zemljišta?

U načelu ne. Ne postoji obaveza da se mačka drži u kući, a njeno prelaženje se uglavnom mora tolerisati.

Mogu li da utičem na susedovu gradnju?

Samo u pogledu poštovanja građevinskih propisa, na primer propisa o udaljenosti koji se razlikuju po pokrajinama. Ako dobijete poziv za građevinsku raspravu (Bauverhandlung), preporučljivo je da učestvujete.

Praktični koraci

1. Zabeležite datume, vreme, trajanje i vrstu smetnje, a po potrebi sačuvajte fotografije ili druge dokaze.
2. Proverite lokalna pravila opštine, naročito za košenje trave, buku i ograde.
3. Mirno obavestite suseda o problemu i pokušajte da postignete dogovor.
4. Ako dogovor nije moguć, pokušajte mirenje, medijaciju ili prätorischer Vergleich pre pokretanja sudskog postupka.
5. Kod hitne buke ili neposredne opasnosti obratite se policiji ili nadležnom organu.
6. Za složenije slučajeve potražite savet advokata ili drugog pravnog stručnjaka, posebno pre podnošenja Unterlassungsklage.

Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Pravila se mogu primenjivati različito u zavisnosti od okolnosti, lokalnih propisa i pokrajine. Izvor: oesterreich.gv.at.