Onlajn prevare u Austriji: phishing, lažne prodavnice i društvene mreže

Internet prevaranti najčešće iskorišćavaju žurbu, radoznalost i predobre ponude. Onlajn prevare imaju različite oblike, od phishing poruka do lažnih prodavnica i prevara na društvenim mrežama.

Ukratko

• Ozbiljna kompanija nikada neće tražiti lozinku ili transakcioni broj (TAN) putem e-maila.
• Ako ste postali žrtva phishinga, odmah pozovite svoju banku i zatražite blokadu računa.
• Prilikom onlajn kupovine izbegavajte plaćanje unapred bankarskim transferom.
• Kod kupovine od privatnog lica insistirajte na ličnoj primopredaji, ako je moguće.
• Kod prodaje između privatnih lica i aukcija uglavnom ne postoji pravo na odustajanje.
• Ako ste prevareni, pozovite policiju na 133 ili 112.

Šta je phishing i kako funkcioniše?

Izraz phishing nastao je spajanjem reči „password“ (lozinka) i „fishing“ (pecanje). Cilj prevaranata je da dođu do poverljivih podataka, kao što su pristupni podaci za Online-Banking, aukcijske platforme ili onlajn prodavnice.

Najčešće dobijate e-mail koji vas, uz neki izgovor, upućuje da se prijavite na stranicu svoje banke. Link u poruci vodi na lažnu stranicu koja veoma liči na pravu. Ako tamo unesete podatke, prevaranti mogu pristupiti vašem računu i pokrenuti transfere. Takva stranica često nestane posle nekoliko sati ili dana, ali do tada može izazvati ozbiljnu štetu.

Kako prepoznati phishing e-mail?

Najvažnije pravilo je: ozbiljna kompanija nikada neće tražiti vašu lozinku ili transakcioni broj putem e-maila. Obratite pažnju i na sledeće znakove:

• poruka vas požuruje da odmah unesete podatke;
• obaveštava vas o dobitku, iako niste učestvovali ni u kakvoj igri;
• tvrdi da postoji bezbednosni problem na stranici banke i da morate da se prijavite radi „provere“;
• internet adresa se razlikuje od prave, na primer www.nelbanking.at umesto www.netbanking.at;
• tekst je napisan neobičnim ili lošim nemačkim jezikom;
• nakon otvaranja stranice nestaje adresa, ona se neobično menja ili sadrži neispravne linkove.

Kako se zaštititi od phishinga?

• Ne klikćite na linkove iz e-mailova ili drugih poruka.
• Ne odgovarajte na phishing poruke. Možete ih proslediti pogođenoj kompaniji ili ih obrisati.
• Poverljive podatke unosite samo na šifrovanoj SSL stranici, što se prepoznaje po adresi koja počinje sa „https://“ i ikoni katanca.
• Budite posebno oprezni kod onlajn oglasa za posao koji uključuju finansijske zadatke, kao što je obavljanje transfera novca.
• Redovno ažurirajte internet pregledač.
• Kod pojedinih banaka za onlajn bankarstvo može se koristiti ID Austria.

Ako ste ipak uneli podatke, odmah kontaktirajte svoju banku i zatražite blokadu računa.

Prevare u onlajn prodavnicama i na oglasima

Na oglasnim i aukcijskim platformama, kao i u nepouzdanim onlajn prodavnicama, često se nude elektronski uređaji ili brendirani proizvodi po neobično niskim cenama. To mogu biti falsifikati ili ukradena roba, ali i obična prevara: platite proizvod, a on nikada ne stigne.

Na šta treba obratiti pažnju?

• Ako je cena znatno niža od uobičajene, budite oprezni i uporedite je sa drugim ponudama.
• Proverite oznake kvaliteta (Gütesiegel). Austrijski Euro-Label označava proverene i pouzdane onlajn prodavnice.
• Kod prodavnice koja posluje iz druge države EU budite posebno oprezni ako nedostaje potpun Impressum. Ako je naveden samo e-mail, nemojte kupovati.
• Pre naručivanja pročitajte opšte uslove poslovanja (AGB) i opis proizvoda. Dešava se da umesto mobilnog telefona kupite samo njegovu kutiju.
• Izbegavajte plaćanje unapred bankarskim transferom. Koristite bezbedan način plaćanja, a kod aukcija sistem depozita (Treuhand).
• Na kuponskim sajtovima pročitajte uslove. Kupon može važiti samo uz minimalnu vrednost porudžbine, određenog dana ili u određenoj prodavnici, a mogu postojati i skriveni dodatni troškovi.

Prevare na društvenim mrežama

Popularne društvene mreže privlačne su i prevarantima. Njihov cilj je najčešće krađa ličnih podataka putem lažne stranice za prijavu ili širenje zlonamernih programa. Česti oblici su lažne stranice obožavalaca, crvi koji se šire klikom (Würmer), lažni e-mailovi u ime društvene mreže, spam i nesigurne aplikacije.

Kako da se zaštitite?

• Ne klikćite na primamljive linkove, čak i ako su stigli od „prijatelja“.
• Ignorišite najave poput „OMG“, „Neverovatno“ ili „Spektakularno“.
• Pre nego što klikom nešto potvrdite, uključujući nagradnu igru, pročitajte šta tačno odobravate.
• Budite štedljivi sa deljenjem adrese, broja telefona i datuma rođenja.
• Redovno brišite nepotrebne aplikacije i ograničite njihova prava pristupa.
• Koristite antivirusni program koji se svakodnevno ažurira.
• Sumnjive objave, stranice i aplikacije prijavite operateru platforme kako bi mogle biti uklonjene.

Ako ste već kliknuli na crva, obrišite objave koje je napravio i proverite omiljene stranice zbog neobičnih aktivnosti.

„Besplatne“ ponude i uznemirujući računi

Mnogi sajtovi privlače korisnike besplatnim SMS porukama, igrama, receptima, preuzimanjima ili proricanjem sudbine. Troškovi su, međutim, skriveni u sitnom tekstu ili u AGB. Nekoliko nedelja nakon jednostavne registracije mogu stići računi, opomene i pisma agencija za naplatu dugova (Inkassobüro).

U većini slučajeva takve kompanije nemaju pravni osnov za potraživanje, zato nemojte paničiti zbog pretnji. Ako je u pitanju probni pristup, pisanim putem odmah izjavite odustajanje. Za pomoć se obratite organizaciji za zaštitu potrošača.

Kome možete da se obratite?

• Policija: 133 ili 112 – ako ste žrtva prevare.
• Hitna pomoć: 144 – u zdravstvenoj hitnoj situaciji.
• Vaša banka – nakon phishinga, radi blokade računa.
• Internet Ombudsstelle i Watchlist Internet – za upozorenja, prijavu prevara i onlajn sporove.
• Arbeiterkammer (AK) i VKI – za pomoć u zaštiti potrošača.

Watchlist Internet je projekat organizacije Internet Ombudsstelle i prikuplja informacije o poznatim prevarantskim stranicama.

Česta pitanja

Može li moja banka da traži lozinku putem e-maila?

Ne. Ozbiljna kompanija nikada neće tražiti lozinku ili transakcioni broj putem e-maila.

Mogu li da odustanem od kupovine od privatnog lica?

Kod prodaje između privatnih lica i aukcija uglavnom ne postoji pravo na odustajanje.

Da li moram da platim račun prevarantske stranice?

U većini slučajeva takve kompanije nemaju pravo na naplatu. Obratite se organizacijama Internet Ombudsstelle, Arbeiterkammer (AK) i VKI.

Koji je prvi korak nakon phishinga?

Odmah pozovite svoju banku i zatražite blokadu računa. Ako je došlo do prevare, obavestite i policiju.

Praktični koraci

1. Ne klikćite na sumnjive linkove i ne unosite lozinke ili TAN iz poruke.
2. Proverite internet adresu, Impressum, AGB i cenu pre kupovine.
3. Izbegavajte plaćanje unapred bankarskim transferom.
4. Ako ste dali podatke banci, odmah pozovite banku i zatražite blokadu računa.
5. Sačuvajte e-mailove, poruke, adrese stranica, potvrde uplata i druge dokaze.
6. Prijavite prevaru policiji na 133 ili 112, a za potrošačku pomoć obratite se organizacijama Internet Ombudsstelle, Watchlist Internet, Arbeiterkammer (AK) ili VKI.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za stručnu pomoć obratite se advokatu, pravnom stručnjaku ili relevantnoj organizaciji.