Usvojenje i hraniteljstvo u Austriji: šta treba znati 2026.

U Austriji postoje dva glavna načina da dete odrasta u porodičnom okruženju: usvojenje (Adoption) i hraniteljstvo (Pflegeelternschaft). Pošto se ova dva instituta pravno značajno razlikuju, važno je unapred razumeti uslove, postupak i prava svih uključenih.

Ukratko:

• Usvojilac mora imati najmanje 25 godina; kod parova je dovoljno da jedan partner ima 25 godina.
• Na usvojenje se obično čeka najmanje dve do tri godine.
• Usvojenje nastaje pisanim ugovorom i važi tek nakon sudskog odobrenja.
• Kod hraniteljstva biološki roditelji uglavnom zadržavaju svoja prava, a cilj je najčešće povratak deteta u biološku porodicu.
• Naplata naknade za posredovanje pri usvojenju je zabranjena.

Ko može da usvoji dete u Austriji?

Dete mogu usvojiti bračni parovi, registrovani partneri, vanbračni partneri koji usvajaju zajedno, kao i samci. Usvojilac pravno stupa na mesto odgovarajućeg biološkog roditelja.

Najvažniji uslovi su:

• Minimalna starost: 25 godina; kod parova je dovoljno da jedan partner ima najmanje 25 godina.
• Gornja starosna granica: zakon je ne propisuje.
• Razlika u godinama: usvojilac mora biti stariji od deteta.
• Bračni i partnerski status: bračni parovi i registrovani partneri u pravilu mogu da usvoje dete samo zajedno.

Pored toga, procenjuju se lične, socijalne, zdravstvene i finansijske okolnosti kandidata. Oba buduća roditelja moraju dati saglasnost. Presudni kriterijum je dobrobit maloletnog deteta i mogućnost stvaranja stvarnog odnosa roditelja i deteta.

Samci i parovi koji već imaju biološku decu u praksi uglavnom imaju manje mogućnosti. Ako su biološki roditelji deteta preminuli, prednost mogu imati njegovi rođaci.

Gde počinje postupak usvojenja?

Prvi korak je kontakt sa nadležnim organom za zaštitu dece i omladine (Kinder- und Jugendhilfeträger) prema mestu prebivališta:

• okružna uprava (Bezirkshauptmannschaft),
• u gradovima sa statusom pokrajine nadležan je magistrat (Magistrat),
• u Beču je nadležan MA 11, Amt für Jugend und Familie.

Nadležni organ proverava podobnost kandidata, pruža informacije i savetovanje.

Tok postupka

1. Kontakt sa nadležnim organom.
2. Uvodni informativni razgovor.
3. Sastavljanje ugovora o usvojenju (Adoptionsvertrag).
4. Postupak sudskog odobrenja pred okružnim sudom (Bezirksgericht) prema mestu prebivališta deteta.

Sud proverava sve uslove i može održati saslušanja. Ako odobri usvojenje, ono proizvodi dejstvo od trenutka zaključenja ugovora.

Posredovanje pri usvojenju mogu da obavljaju samo organ za zaštitu dece i omladine ili priznata privatna organizacija koja ima dozvolu u konkretnoj pokrajini. Naplata naknade za posredovanje je zabranjena. Budite oprezni sa privatnim posrednicima koji obećavaju „brz postupak bez birokratije“.

Oblici usvojenja

Biološka majka bira oblik usvojenja, ali kandidati mogu navesti koji oblik su spremni da prihvate.

• Anonimno usvojenje (Inkognitoadoption): biološki roditelji dobijaju određene podatke, na primer godine i zanimanje, ali ne i ime i adresu usvojilaca.
• Otvoreno usvojenje (offene Adoption): biološki roditelji znaju gde se dete nalazi i mogu održavati kontakt.
• Poluotvoreno usvojenje (halb offene Adoption): kontakt se održava preko nadležnog organa; mogući su susreti na neutralnom mestu, kao i razmena pisama i fotografija.

Ovakvi dogovori ne mogu se prinudno sprovesti preko suda. Majka može povući saglasnost sve do sudskog odobrenja. Ovaj period obično traje oko šest meseci, a tokom njega i kandidati za usvojenje mogu odustati.

Usvojenje pastorka i deteta iz inostranstva

Usvojenje pastorka

Usvojenje pastorka (Stiefkindadoption) znači da partner biološkog roditelja usvaja dete. Od 2013. godine to je moguće i za istopolne parove.

U načelu je potrebna saglasnost oba biološka roditelja. Sud može zameniti saglasnost ako za odbijanje ne postoji opravdan razlog. Bez usvojenja, pastorak nema pravo na izdržavanje ni nasledno pravo prema očuhu ili maćehi.

Međunarodno usvojenje

Kod usvojenja deteta iz inostranstva potrebno je obratiti se pokrajinskim vladama (Landesregierungen). Uslovi se razlikuju od države do države i često se menjaju. Troškovi putovanja, boravka i prevoda mogu biti značajni.

Državljanstvo deteta ne menja se automatski. Ipak, maloletno dete stranog državljanstva koje usvoji austrijski državljanin ima pravo da dobije austrijsko državljanstvo.

Hraniteljstvo: po čemu se razlikuje od usvojenja?

Hranitelj preuzima dete na određeno ili neodređeno vreme. Postoji krizno hraniteljstvo (Krisenpflege), koje traje kratko, i dugotrajno hraniteljstvo (Langzeitpflege), koje može trajati i do punoletstva deteta.

Biološki roditelji uglavnom zadržavaju svoja prava, a krajnji cilj je najčešće povratak deteta u njegovu porodicu. Ako povratak više nije moguć ili se između deteta i hranitelja razvije odnos roditelja i deteta, hranitelji mogu zatražiti potpuno starateljstvo ili pokrenuti postupak usvojenja.

Za prijem deteta mlađeg od 14 godina potrebna je dozvola za hraniteljstvo (Pflegebewilligung), koja se izdaje za konkretno dete.

Zakon ne propisuje minimalnu starost hranitelja, ali se očekuje životno iskustvo. U idealnom slučaju razlika u godinama između hranitelja i deteta ne bi trebalo da bude veća od 40 godina. I samci mogu biti hranitelji.

Koja podrška može da pripada hraniteljima?

Ako su ispunjeni uslovi, hranitelji mogu imati pravo na:

• porodični dodatak (Familienbeihilfe),
• naknadu za brigu o detetu (Kinderbetreuungsgeld),
• odsustvo radi nege (Pflegefreistellung),
• naknadu za hranitelje (Pflegeelterngeld), koja se razlikuje od pokrajine do pokrajine.

Hranjeno dete može biti uključeno u zdravstveno osiguranje kao saosigurano lice kod jednog od hranitelja. U pojedinim pokrajinama hranitelji mogu biti i zaposleni u radnom odnosu.

Usvojitelji imaju pravo na roditeljsko odsustvo (Elternkarenz), ali ne i na porodiljsku naknadu (Wochengeld).

Česta pitanja

Koliko se čeka na usvojenje?

Treba računati na čekanje od najmanje dve do tri godine.

Da li postoji gornja starosna granica za usvojitelje?

Ne. Zakon ne propisuje gornju granicu, ali se procenjuju ukupne okolnosti i dobrobit deteta.

Da li usvojeno dete može da sazna ko su njegovi biološki roditelji?

Od navršenih 14 godina dete po pravilu može da izvrši uvid u svoj spis kod suda ili kod organa za zaštitu dece i omladine.

Da li je moguće usvojiti punoletnu osobu?

Da, ako već postoji blizak odnos koji odgovara odnosu roditelja i deteta, na primer na osnovu najmanje pet godina zajedničkog domaćinstva.

Praktični koraci

1. Razgovarajte u porodici da li vas više zanima usvojenje, krizno ili dugotrajno hraniteljstvo.
2. Obratite se nadležnom Kinder- und Jugendhilfeträger prema mestu prebivališta.
3. Pripremite se za informativni razgovor i procenu ličnih, zdravstvenih, socijalnih i finansijskih okolnosti.
4. Tražite pisane informacije o lokalnim uslovima, rokovima i mogućim naknadama.
5. Kod međunarodnog usvojenja kontaktirajte nadležnu Landesregierung i proverite važeća pravila konkretne države.
6. Ne plaćajte privatnim licima za nedozvoljeno posredovanje i potražite stručni pravni savet ako je slučaj složen.

Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se nadležnom organu, advokatu ili drugom stručnom savetniku.

Izvor: oesterreich.gv.at