Starosna granica i starosna penzija u Austriji 2026.

U Austriji se starosna penzija (Alterspension) ne dobija automatski. Potrebno je dostići zakonsku starosnu granicu, imati potreban period osiguranja i podneti zahtev. Starosna granica za žene trenutno se postepeno povećava, pa je datum rođenja veoma važan.

Ukratko

• Redovna starosna granica za muškarce (Regelpensionsalter) iznosi 65 godina.
• Za žene je do 2024. iznosila 60 godina, tokom 2026. iznosi 61,5 godina, a do 2033. dostići će 65 godina.
• Opšti uslov je najmanje 180 meseci osiguranja, odnosno 15 godina, od čega najmanje 84 meseca, odnosno 7 godina, mora poticati od obavljanja rada.
• Zahtev treba podneti najkasnije do kraja meseca koji prethodi početku penzije.
• Postupak je besplatan.

Ko ima pravo na starosnu penziju?

Istovremeno moraju biti ispunjena dva uslova: potrebno je dostići redovnu starosnu granicu i sakupiti minimalni period osiguranja. Koja pravila se primenjuju zavisi od datuma rođenja i od toga kada je prvi put ostvaren period osiguranja.

Razlikuju se tri grupe:

• osobe rođene pre 1. januara 1955. godine;
• osobe rođene 1. januara 1955. ili kasnije, koje su imale period osiguranja i pre 2005. godine;
• osobe koje su prvi put stekle period osiguranja od 1. januara 2005. godine, odnosno osobe na početku radnog staža.

Na poslednju grupu u potpunosti se primenjuje Opšti zakon o penzijama (Allgemeines Pensionsgesetz, APG).

Kolika je starosna granica za žene i muškarce?

Za muškarce starosna granica iznosi 65 godina. Starosna granica za žene od 1. januara 2024. do 2033. godine povećava se svakog 1. januara za šest meseci. Promena se odnosi na žene rođene od januara 1964. godine.

Starosna granica za žene prema periodu rođenja

• Od 1. januara do 30. juna 1964: 60,5 godina
• Od 1. jula do 31. decembra 1964: 61 godina
• Od 1. januara do 30. juna 1965: 61,5 godina
• Od 1. jula do 31. decembra 1965: 62 godine
• Od 1. januara do 30. juna 1966: 62,5 godina
• Od 1. jula do 31. decembra 1966: 63 godine
• Od 1. januara do 30. juna 1967: 63,5 godina
• Od 1. jula do 31. decembra 1967: 64 godine
• Od 1. januara do 30. juna 1968: 64,5 godina
• Posle 30. juna 1968: 65 godina

Za osobe koje su prvi put bile osigurane od 2005. godine starosna granica iznosi 65 godina i za muškarce i za žene.

Koliko je potrebno osiguranja?

Za osobe rođene od 1955. godine koje su imale period osiguranja i pre 2005. godine, uslov čekanja (Wartezeit) može se ispuniti na više načina:

• 180 meseci osiguranja, odnosno 15 godina, u okviru poslednjih 360 kalendarskih meseci, odnosno 30 godina;
• 180 meseci uplata doprinosa, odnosno 15 godina obaveznog ili dobrovoljnog osiguranja, bez vremenskog ograničenja;
• 300 meseci osiguranja, odnosno 25 godina, do referentnog datuma (Stichtag);
• minimalni period osiguranja od 180 meseci, od čega najmanje 84 meseca mora poticati od obavljanja rada.

Za osobe koje su prvi put bile osigurane od 2005. godine važi samo četvrto pravilo, odnosno minimalni period osiguranja (Mindestversicherungszeit).

U obavljanje rada mogu se uračunati, između ostalog, nega deteta sa invaliditetom, nega bliskog srodnika od trećeg stepena nege, porodično odsustvo zbog hospisa (Familienhospizkarenz) i period primanja proporcionalne naknade za odsustvo radi nege (Pflegekarenzgeld) tokom rada sa nepunim radnim vremenom zbog nege. Prema APG-u postoje samo periodi osiguranja i više se ne razlikuju periodi uplata doprinosa i zamenski periodi.

Da li je moguća ranija penzija?

Prevremenu starosnu penziju nakon dugog perioda osiguranja, koja je postojala pre penzijske harmonizacije iz 2005. godine, zamenila je koridor-penzija (Korridorpension). Njena starosna granica za odlazak od 2026. godine postepeno se povećava sa 62 na 63 godine. Za sada je to važno prvenstveno za muškarce, jer starosna granica za žene do 2030. godine ne prelazi 63 godine.

Pravila za dugoročno osigurane osobe (Langzeitversichertenregelung), poznata i kao Hacklerregelung, i dalje omogućavaju raniji odlazak u penziju nakon veoma dugog radnog staža. Prevremena starosna penzija isplaćuje se do dostizanja redovne starosne granice, a zatim se bez promene iznosa pretvara u „redovnu“ starosnu penziju. Ako se u međuvremenu ostvare dodatni obavezni meseci uplata doprinosa, isplaćuje se povećani dodatak (Steigerungsbetrag).

Gde i kada se podnosi zahtev?

Nadležan je onaj nosilac penzijskog osiguranja (Pensionsversicherungsträger) kod kojeg je, prema pravilima ASVG, GSVG ili BSVG, osigurano najviše meseci tokom poslednjih 15 godina pre referentnog datuma. U okviru takozvanog prenosivog osiguranja (Wanderversicherung) uzimaju se u obzir i meseci ostvareni kod drugih nosilaca osiguranja.

Zahtev je preporučljivo podneti dva do tri meseca pre početka penzije, a najkasnije do kraja meseca koji prethodi početku penzije. Zahtev se može podneti:

• elektronski, uz prijavu putem ID Austria; za osobe koje prvi put ulaze u osiguranje to je moguće samo kod PVA;
• pisanim putem, čak i neformalnim pismom; službeni obrazac se može dostaviti naknadno;
• lično. Tada mogu biti potrebni izvod iz matične knjige rođenih, izvodi rođenih za decu, potvrda o prijavi prebivališta (Meldezettel), po potrebi venčani list i lična karta.

Postupak je besplatan.

Šta ako se ne slažete sa odlukom?

Osiguranje odlučuje rešenjem (Bescheid). Tužba se može podneti nadležnom radnom i socijalnom sudu (Arbeits- und Sozialgericht) u roku od tri meseca od dostavljanja odluke. Moguće je obratiti se i kancelariji ombudsmana penzijskog osiguranja (Ombudsstelle).

Česta pitanja

Kolika je starosna granica za žene u Austriji 2026. godine?

Tokom 2026. godine iznosi 61,5 godina, ali konkretna granica zavisi od tačnog datuma rođenja.

Da li penziju dobijam automatski kada dostignem starosnu granicu?

Ne. Penziju uvek treba zatražiti, najkasnije do kraja meseca koji prethodi početku penzije.

Da li je dovoljno poslati obično pismo?

Da. Prihvata se i neformalni pisani zahtev, ali se službeni obrazac mora dostaviti naknadno.

Da li se zahtev za penziju plaća?

Ne. Postupak je besplatan.

Praktični koraci

1. Proverite svoj datum rođenja i odgovarajuću redovnu starosnu granicu.
2. Proverite da li imate potreban period osiguranja, uključujući periode koji se mogu priznati kao osiguranje.
3. Utvrdite koji je vaš nadležni Pensionsversicherungsträger.
4. Pripremite dokumente, uključujući Meldezettel i matične izvode ako su potrebni.
5. Podnesite zahtev dva do tri meseca pre planiranog početka penzije, a najkasnije do kraja prethodnog meseca.
6. Ako se ne slažete sa rešenjem, obratite pažnju na rok od tri meseca za podnošenje tužbe.

Informacije su zasnovane na javno dostupnim izvorima i ne predstavljaju pravni savet. Za konkretnu procenu obratite se nadležnom penzijskom osiguranju ili stručnom savetniku. Izvor: oesterreich.gv.at.