Prevremena penzija u Austriji 2026: Korridorpension, Schwerarbeitspension i dug staž

U Austriji je moguće otići u penziju pre redovne starosne granice, ali izbor modela utiče na uslove i visinu umanjenja. Od 2026. postoji i nova, fleksibilnija mogućnost: delimična penzija (Teilpension).

Šta znači prevremena penzija?

Osnov za sve oblike prevremene penzije jeste redovna starosna granica (Regelpensionsalter). Za muškarce ona iznosi 65 godina, dok za žene u 2026. godini iznosi 61,5 godina. Do 2024. godine redovna granica za žene bila je 60 godina.

Ko ode u penziju pre ove granice, u većini slučajeva dobija umanjenje (Abschlag) za svaki mesec ranijeg početka. Visina umanjenja zavisi od vrste penzije.

Kolika su umanjenja?

• Korridorpension: 0,425% mesečno, odnosno 5,1% godišnje; gornja granica nije navedena.
• Schwerarbeitspension: 0,15% mesečno, odnosno 1,8% godišnje; ukupno najviše 9%.

Kod penzije za težak rad umanjenje je zato znatno blaže nego kod Korridorpension.

Korridorpension: na šta treba obratiti pažnju?

Korridorpension je uvedena reformom usklađivanja penzionog sistema iz 2005. godine (Pensionsharmonisierung). Osnova za obračun je penzioni račun (Pensionskonto).

Važno je pravilo o radu uz ovu penziju. Ako ostvarujete prihod iznad granice za geringfügig zaposlenje (Geringfügigkeitsgrenze), Korridorpension prestaje. Ova granica u 2026. godini iznosi 551,10 evra mesečno.

Ukoliko je isplata Korridorpension zbog rada obustavljena, buduća penzija se za svaki takav mesec uvećava za 0,55%.

Schwerarbeitspension: penzija posle teškog rada

I kod Schwerarbeitspension, odnosno penzije za težak rad, postoji umanjenje ako se penzija koristi pre redovne starosne granice. Ono iznosi 0,15% mesečno, odnosno 1,8% godišnje.

Ukupno umanjenje može iznositi najviše 9%. Zbog toga penzija ne može biti dodatno umanjena preko tog procenta samo zbog ranijeg početka.

Dug period osiguranja: Langzeitversichertenregelung ili „Hacklerregelung“

Raniju starosnu penziju posle dugog perioda osiguranja (vorzeitige Alterspension bei langer Versicherungsdauer) zamenila je Korridorpension. Ipak, pravilo za osiguranike sa dugim periodom osiguranja (Langzeitversichertenregelung), poznato kao „Hacklerregelung“, i dalje omogućava raniji odlazak u penziju.

Kada korisnik dostigne redovnu starosnu granicu, ova prevremena starosna penzija prelazi u „redovnu“ starosnu penziju u nepromenjenom iznosu.

Ako su nakon odobravanja prevremene penzije ostvareni dodatni meseci obaveznog osiguranja, oni se uzimaju u obzir i mogu dovesti do većeg uvećanja (Steigerungsbetrag).

Nova mogućnost od 2026: Teilpension

Od 1. januara 2026. postoji delimična penzija (Teilpension). Cilj je da stariji zaposleni nastave da rade sa skraćenim radnim vremenom, dok istovremeno primaju deo penzije.

Uslovi za Teilpension

• postoji pravo na Korridorpension, Schwerarbeitspension, penziju za osiguranike sa dugim stažom ili starosnu penziju;
• radno vreme se smanjuje najmanje 25%, a najviše 75%;
• poslodavac mora da pristane;
• prihod i dalje mora biti iznad granice za geringfügig zaposlenje;
• ne sme već postojati pravosnažno rešenje kojim je odobrena lična penzija.

Koliki je iznos delimične penzije?

Iznos zavisi od procenta smanjenja radnog vremena i od ukupnog knjiženja na penzionom računu iz prethodne godine (Gesamtgutschrift):

• ako se radno vreme smanji između 25% i 40%, Teilpension iznosi 25% ukupnog knjiženja;
• ako se radno vreme smanji više od 40%, do 60%, iznosi 50% ukupnog knjiženja;
• ako se radno vreme smanji više od 60%, do 75%, iznosi 75% ukupnog knjiženja.

Ako se Teilpension koristi pre redovne starosne granice, primenjuju se umanjenja predviđena za odgovarajuću vrstu penzije. U obzir se uzima i bonus za rani početak (Frühstarterbonus).

Uz Teilpension se ne isplaćuju dodatak za izjednačavanje (Ausgleichszulage) ni dodatak za decu (Kinderzuschuss), jer penzioni račun još nije u potpunosti zaključen.

Penzioni račun se zaključuje samo za deo koji se koristi. Preostali deo nastavlja da raste na osnovu prihoda. Kada dođe do potpunog penzionisanja, penzija se isplaćuje u punom iznosu. Osoba koja radi i nakon redovne starosne granice dobija dodatak (Zuschlag).

Gde i kada se podnosi zahtev?

Nadležna je ustanova penzijskog osiguranja, najčešće Pensionsversicherungsanstalt (PVA). Zahtev je preporučljivo podneti približno tri meseca pre planiranog datuma početka (Stichtag).

Zahtev može biti i neformalno pismo; obrazac se tada naknadno dopunjava. Podnošenje je moguće elektronski uz identifikaciju putem ID Austria. Postupak je besplatan.

Pensionsversicherung odlučuje rešenjem (Bescheid). Protiv rešenja se tužba može podneti nadležnom radnom i socijalnom sudu (Arbeits- und Sozialgericht) u roku od tri meseca od dostavljanja.

Česta pitanja

Da li smem da radim uz Korridorpension?

Da, ali ako prihod u 2026. godini pređe 551,10 evra mesečno, Korridorpension prestaje. Za svaki mesec bez isplate kasnija penzija raste za 0,55%.

Kod koje prevremene penzije je umanjenje najmanje?

Kod Schwerarbeitspension: 0,15% mesečno, uz ukupno ograničenje od 9%.

Šta se dešava sa penzijom po „Hacklerregelung“ kada dostignem redovnu granicu?

Ona prelazi u redovnu starosnu penziju u nepromenjenom iznosu. Dodatni meseci obaveznog osiguranja mogu doneti veći Steigerungsbetrag.

Da li uz Teilpension mogu da dobijam Ausgleichszulage?

Ne. Ausgleichszulage i Kinderzuschuss ne pripadaju uz Teilpension, jer penzioni račun još nije u potpunosti zaključen.

Praktični koraci

1. Proverite redovnu starosnu granicu i evidentirane periode osiguranja na svom Pensionskonto.
2. Uporedite uslove i umanjenja za Korridorpension, Schwerarbeitspension, Langzeitversichertenregelung i Teilpension.
3. Ako planirate penzionisanje, obratite se Pensionsversicherungsanstalt približno tri meseca pre željenog Stichtag-a.
4. Za Teilpension prethodno dogovorite smanjenje radnog vremena sa poslodavcem.
5. Sačuvajte Bescheid i proverite rok od tri meseca za eventualnu tužbu pred Arbeits- und Sozialgericht.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja savetovanje. Za konkretnu procenu obratite se PVA ili odgovarajućem pravnom i socijalnom stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at