Vanredne situacije u Austriji: upozorenja, nestanak struje, poplave i oluje

U Austriji se stanovništvo upozorava sirenama, porukama na mobilnom telefonu i programima ORF-a kada preti opasnost. Za duži nestanak struje, ozbiljnu oluju ili poplavu vredi pripremiti i kućne zalihe. U nastavku su objašnjeni signali, sistem AT-Alert, osnovne mere zaštite i moguća finansijska pomoć nakon štete.

Ukratko

• U Austriji postoji više od 8.300 sirena za upozoravanje stanovništva.
• Poruke sistema AT-Alert stižu automatski, bez registracije i instaliranja aplikacije.
• Za blackout treba planirati zalihe vode i hrane za najmanje 10–14 dana.
• Preporučuje se da se kod kuće drži do 100 evra gotovine po članu domaćinstva.
• Troškovi otklanjanja štete od katastrofe mogu se, pod određenim uslovima, odbiti od poreza kao außergewöhnliche Belastung.

Šta znače signali sirena?

Sistem za upozoravanje i uzbunjivanje stanovništva zajednički su razvili savezna država i pokrajine. Na saveznom nivou sirene aktivira Savezni centar za upozoravanje Ministarstva unutrašnjih poslova (Bundeswarnzentrale), a na nivou pokrajina pokrajinski centri za upozoravanje (Landeswarnzentralen).

• Upozorenje (Warnung): jednoličan ton u trajanju od 3 minuta. Preti opasnost; uključite ORF radio ili televiziju, odnosno posetite orf.at.
• Uzbuna (Alarm): ton koji se pojačava i smanjuje tokom 1 minuta. Postoji opasnost; sklonite se na zaštićeno mesto i pratite uputstva objavljena na ORF-u.
• Kraj opasnosti (Entwarnung): jednoličan ton u trajanju od 1 minuta. Dodatne informacije objavljuje ORF.
• Signal vatrogasne službe: tri puta po 15 sekundi. Ovaj signal nije namenjen upozoravanju stanovništva.

Proba sirena održava se svake subote u 12 časova, osim u Beču. Svake godine, prve subote u oktobru između 12 i 13 časova, održava se i nacionalna proba civilne zaštite (Zivilschutz-Probealarm). Ova proba ne znači da postoji opasnost.

Kako funkcioniše AT-Alert?

AT-Alert je sistem za upozoravanje stanovništva zasnovan na mobilnoj tehnologiji „Cell Broadcast“. Ne traži niti koristi lične podatke i potpuno je anoniman.

• Registracija nije potrebna, a aplikacija se ne instalira.
• Poruka se automatski šalje ako se sa odgovarajućim telefonom nalazite na području ugroženom opasnošću.
• AT-Alert ne zamenjuje sirene, već ih dopunjuje.

Proverite da li je vaš telefon kompatibilan sa sistemom AT-Alert i da li su potrebne postavke uključene.

Šta je blackout i kako se pripremiti?

Blackout označava duži prekid snabdevanja električnom energijom na velikom delu zemlje, a ne samo u jednom domaćinstvu. Tada možda neće biti moguće kupiti hranu, koristiti javni prevoz ili natočiti gorivo.

Najbolje je planirati kao za „dvonedeljno kampovanje u sopstvenom stanu“.

Preporučene zalihe

• Voda i hrana: najmanje za 10–14 dana, za svakog člana domaćinstva.
• Voda dnevno: referentna količina je 2,5 litara po osobi.
• Ukupna količina vode: 35 litara po osobi.
• Gotovina: iznos dovoljan za približno dvonedeljnu kupovinu, odnosno najviše 100 evra po članu domaćinstva, po mogućnosti u manjim apoenima.

Korisno je imati i:

• radio na baterije ili radio sa ručnim punjenjem;
• baterijsku lampu i rezervne baterije;
• komplet za prvu pomoć i lično propisane lekove;
• mogućnost kuvanja bez struje, uz poštovanje uputstava proizvođača;
• automobil čiji rezervoar nije gotovo prazan.

Zamrzivač nije dovoljna glavna zaliha, jer bez struje posle nekoliko sati više ne hladi. Kod korišćenja otvorenog plamena, peći ili agregata obratite pažnju na ugljen-monoksid (Kohlenmonoxid): ne vidi se, nema miris i ne izaziva kašalj.

Tokom blackout-a ORF-ov radio za vanredne situacije (Notfallradiosender) emituje informacije danonoćno. Sve policijske stanice ostaju otvorene kako bi građani mogli da im se obrate.

Oluja i poplava: šta uraditi?

Pre oluje zatvorite vrata i prozore, pričvrstite predmete koji se nalaze napolju i, ako je moguće, parkirajte automobil u garažu. Nemojte ga ostavljati u podzemnoj garaži zbog rizika od poplave. Udaljite se od vode, drvoreda i šuma.

Ako vas oluja zatekne u automobilu, zaustavite se i sklonite u zgradu. Izbegavajte poplavljene podvožnjake i jarkove. Nakon oluje držite najmanje 10 metara udaljenosti od oborenih električnih vodova i ne prilazite potocima, rekama i poplavljenim područjima.

Brojevi za hitne slučajeve

• Vatrogasci: 122
• Policija: 133
• Hitna pomoć: 144
• Evropski broj za hitne slučajeve: 112
• Dežurna lekarska služba: 141
• Curenje gasa: 128
• Gorska služba spasavanja: 140
• Dežurna apoteka: 1455
• Zdravstveni savet: 1450

Prilikom poziva za pomoć koristite pravilo „4-W“: gde se događaj desio, šta se dogodilo, koliko ima povređenih i ko poziva.

Šteta: naknada i poreske olakšice

Prvo odmah obavestite opštinu (Gemeinde) i svoje osiguranje. Nakon toga dolazi komisija za procenu štete, sa kojom se sastavlja zapisnik o šteti (Schadensprotokoll). Zapisnik se prosleđuje pokrajinskoj vladi, odakle se pokreće isplata pomoći.

Finansijska pomoć može doći iz fonda za katastrofe (Katastrophenfonds), drugih javnih sredstava, humanitarnih organizacija i privatnog osiguranja.

Troškovi otklanjanja štete u osnovi se mogu u punom iznosu odbiti kao vanredno opterećenje (außergewöhnliche Belastung), ako ih nisu pokrili osiguranje ili javna sredstva. Troškovi mera za sprečavanje budućih katastrofa ne mogu se odbiti. Kod nadležnog poreskog organa moguće je putem obrasca L54 zatražiti poresko rešenje o olakšici (Freibetragsbescheid).

Česta pitanja

Da li moram da se registrujem za AT-Alert?

Ne. Poruka stiže automatski ako se sa odgovarajućim telefonom nalazite na ugroženom području.

Da li oktobarska proba sirena znači opasnost?

Ne. Prve subote u oktobru između 12 i 13 časova održava se nacionalna proba i ona ne ukazuje na stvarnu opasnost.

Da li dobijam platu ako zbog katastrofe ne mogu da stignem na posao?

Ovakva situacija može predstavljati sprečenost za rad (Dienstverhinderung). Zaposlenima i radnicima pripada nastavak isplate zarade, čak i kada su zauzeti saniranjem sopstvene kuće. Kolektivni ugovori mogu sadržati drugačija pravila.

Koliko vode treba imati kod kuće?

Referentna vrednost iz smernica za blackout je 2,5 litara po osobi dnevno, za najmanje 10–14 dana.

Praktični koraci

1. Proverite da li vaš telefon podržava AT-Alert i uključite potrebna upozorenja.
2. Obezbedite vodu i hranu za najmanje 10–14 dana; računajte 35 litara vode po osobi.
3. Pripremite radio, baterijsku lampu, baterije, prvu pomoć, lekove i gotovinu u manjim apoenima.
4. Zapamtite brojeve 122, 133, 144 i 112 i naučite pravilo „4-W“.
5. Pre oluje sklonite ili pričvrstite predmete na otvorenom, zatvorite prozore i ne parkirajte u podzemnoj garaži.
6. Ako nastane šteta, odmah obavestite Gemeinde i osiguranje, sačuvajte dokumentaciju i sačekajte izradu Schadensprotokoll-a.
7. Za poreski tretman troškova proverite uslove za außergewöhnliche Belastung i obrazac L54 kod nadležnog poreskog organa.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja savet. Za stručnu pomoć obratite se nadležnom organu, osiguravajućem društvu, poreskom savetniku ili drugom odgovarajućem stručnjaku. Izvor: oesterreich.gv.at.