Deca i internet: saveti za roditelje u Austriji

Internet je deo školskog i društvenog života dece, pa potpuna zabrana nije rešenje. Najbolju zaštitu pružaju zajedničko istraživanje, razumljiva pravila i promišljena kombinacija tehničkih alata. Evo na šta roditelji u Austriji mogu da obrate pažnju.

Ukratko

• Zaštitu dece i mladih u Austriji uređuju pokrajinski zakoni o zaštiti mladih (Jugendschutz) i savezni Jugendschutzgesetz.
• Programi za filtriranje sadržaja (Filterprogramme) naročito su korisni kod najmlađe dece, ali ne pružaju stoprocentnu zaštitu.
• Oznaka PEGI obavezna je u Beču i Koruškoj prilikom prodaje računarskih i konzolnih igara.
• Oznaka PEGI govori samo o uzrastu za koji je igra prikladna, a ne o njenoj težini.
• Kupovine unutar igre (In-Game-Käufe) mogu se brzo pretvoriti u veliki iznos, čak i kada su pojedinačne kupovine male.

Ko uređuje zaštitu dece na internetu u Austriji?

Zaštita mladih u Austriji delimično je u nadležnosti pokrajina. Svaka pokrajina ima sopstveni zakon o zaštiti mladih, a pored toga postoji i savezna regulativa. Relevantni delovi pokrajinskih zakona mogu se pregledati na jednom mestu.

Među pravnim osnovama nalazi se i zakon o pornografiji (Pornografiegesetz).

Kako početi: zajedničko korišćenje interneta i jasna pravila

Vredi početi već sa najmlađom decom. Istražujte internet zajedno i zamolite dete da vam pokaže svoje omiljene stranice. Kada steknete takvo zajedničko iskustvo, dete će kasnije lakše razgovarati sa vama o dobrim i lošim iskustvima na internetu.

Pravila najbolje funkcionišu kada:

• ih dete razume i prihvata njihov smisao;
• ih zajedno napravite, umesto da ih samo nametnete;
• i sami svojim korišćenjem interneta pružate dobar primer.

Nije problem ako ponekad dete mora vama da objasni kako nešto funkcioniše. Tako se može izgraditi poverenje koje će biti važno kada se pojavi problem. Roditelj koji samo zabranjuje ili kritikuje, a ne poznaje internet, teško može da bude shvaćen ozbiljno.

Programi za filtriranje: čemu služe, a čemu ne?

Tehnička pomagala, kao što su programi za filtriranje, predstavljaju korisnu dopunu naročito kod mlađe dece. Što je dete starije, to su ovi programi manje pouzdani:

• dete sa dovoljno računarskog znanja može da ih zaobiđe;
• mladi internet koriste i na drugim mestima, na primer kod prijatelja ili u internet-kafeu;
• previše strogo filtriranje može da ograniči i korisne mogućnosti interneta.

Zato je važno da uopšteno razgovarate o temama kao što su pornografija, nasilje i radikalizam. Besplatne i komercijalne programe za filtriranje, kao i informacije o podešavanjima za zaštitu dece u operativnim sistemima i pregledačima, možete pronaći na stranici Saferinternet.at.

Oznake uzrasta za igre: PEGI, USK i IARC

Kod digitalnih igara oznaka uzrasta može da pruži prvi orijentir. Najvažniji sistemi su:

• PEGI (Pan-European Game Information): evropska preporuka o uzrastu; u Beču i Koruškoj obavezna je prilikom prodaje.
• USK (Unterhaltungssoftware Selbstkontrolle): nemačka oznaka uzrasta.
• IARC (International Age Rating Coalition): omogućava oznake PEGI i USK kod aplikacija i igara koje se preuzimaju.

Igra sa oznakom PEGI 7 nije namenjena deci mlađoj od sedam godina, dok je igra sa oznakom PEGI 18 namenjena isključivo odraslima starijim od 18 godina. Simboli na poleđini kutije pokazuju razlog za klasifikaciju: stisnuta pesnica označava nasilje, a pauk ukazuje na to da igra može da bude zastrašujuća za decu.

U sistemu IARC učestvuju Google Play, Nintendo eShop, Oculus Store i Windows Store. Apple App Store koristi sopstvenu klasifikaciju, dok Steam trenutno nema potpun sistem oznaka za zaštitu mladih.

Igre koje su posebno preporučene označavaju se zvezdicom. Kod njih se prilikom određivanja uzrasta uzima u obzir i to da li dete određenog uzrasta zaista može da igra tu igru.

Na koje rizike kod igara treba obratiti pažnju?

Postoje tri glavna rizika:

1. Previše vremena provedenog u igri: o zavisnosti od igara može se govoriti kada osoba iz dana u dan provodi sate igrajući i zanemaruje aktivnosti koje su joj ranije bile važne.
2. Komunikacija sa nepoznatim osobama: mnoge igre imaju ovu funkciju stalno dostupnu.
3. Kupovine unutar igre: naročito kod mobilnih igara, pojedinačne kupovine od nekoliko evra mogu se brzo sabrati u veliki iznos.

Pomoć pogođenima pružaju austrijska savetovališta za porodicu (Familienberatungsstellen) i bečki Anton-Proksch-Institut.

Kada treba obratiti posebnu pažnju?

Dete na internetu može da naiđe na nasilje, rasizam ili pornografiju. U takvoj situaciji može mnogo da pomogne razgovor, pri čemu i vi možete da kažete kako se osećate. Razočaranje i frustracija prirodan su deo istraživanja.

Znak za upozorenje može biti ako se prijatelji više ne javljaju ili ako onlajn poznanici počnu da potiskuju stare prijatelje.

Često postavljana pitanja

Da li je dovoljno da instaliram program za filtriranje?

Ne. Filteri mogu da se zaobiđu, pa su razgovor i zajednički dogovorena pravila najmanje podjednako važni.

Šta znači broj PEGI na igri?

On pokazuje za koji uzrast je igra prikladna. Ne govori ništa o težini igre niti o njenom drugom kvalitetu.

Postoji li materijal za najmlađu decu?

Da. Slikovnica „Online-Zoo“ namenjena je deci uzrasta od 3 do 6 godina i objašnjava internet i njegove opasnosti. Dostupna je elektronski, kao e-knjiga i kao štampana slikovnica.

Gde mogu da pronađem još saveta za roditelje?

Na stranici Saferinternet.at, gde je dostupna i brošura pod nazivom „Schutz vor Schmutz im Internet und am Handy“.

Praktični koraci za roditelje

1. Počnite da koristite internet zajedno sa detetom i razgovarajte o stranicama i sadržajima koje posećuje.
2. Zajedno dogovorite jasna pravila o vremenu korišćenja, komunikaciji i kupovinama.
3. Na uređajima mlađe dece podesite odgovarajuće filtere, ali objasnite da oni ne mogu da blokiraju sve rizike.
4. Pre kupovine ili preuzimanja igre proverite oznaku PEGI, USK ili IARC i sadržajne simbole.
5. Razgovarajte o nasilju, pornografiji, rasizmu i radikalizmu, umesto da se oslanjate samo na zabrane.
6. Ako dete zapostavlja ranije važne aktivnosti ili prijatelje zbog igranja, obratite se Familienberatungsstellen ili bečkom Anton-Proksch-Institut.

Napomena: Ovaj tekst zasnovan je na informacijama dostupnim na internetu i ne predstavlja savetovanje. Za stručni savet obratite se odgovarajućem stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at