Roditeljsko staranje (Obsorge) i kontakt sa detetom posle razvoda u Austriji

Ako se roditelji u Austriji razvedu ili prestanu da žive zajedno, važno je urediti ko donosi odluke o detetu i kako će drugi roditelj održavati kontakt s njim. Prema austrijskom pravu, roditeljsko staranje se razvodom ne ukida automatski. U nastavku su pravila koja važe prema stanju iz 2026. godine.

Šta obuhvata roditeljsko staranje?

Roditeljsko staranje, odnosno Obsorge, obuhvata brigu i vaspitanje deteta, njegovo zakonsko zastupanje i upravljanje njegovom imovinom. Obsorge mogu zajednički ostvarivati oba roditelja ili samo jedan roditelj.

Ako roditelji u trenutku rođenja deteta nisu bili u braku, u početku Obsorge pripada samo majci. Zajedničko staranje može se lično i zajednički odrediti u bilo kom austrijskom matičnom uredu (Standesamt), ali otac prethodno mora priznati očinstvo. Ako se roditelji venčaju nakon rođenja deteta, zajednička Obsorge nastaje automatski sklapanjem braka.

Šta se dešava sa Obsorge posle razvoda?

Zajednička Obsorge po pravilu ostaje na snazi i nakon razvoda ili prestanka zajedničkog domaćinstva. Isto važi i kada roditelji još nisu formalno razvedeni, ali ne žive odvojeno samo privremeno.

Roditelji pred sudom moraju da se dogovore u čijem domaćinstvu dete pretežno živi i o kome se pretežno brine. Taj roditelj mora imati punu Obsorge, koja se ne može ograničiti samo na pojedine oblasti. Roditelj kod kog dete ne živi pretežno po pravilu plaća novčano izdržavanje, odnosno Unterhalt.

Roditelji mogu da se dogovore i drugačije, na primer:

• da samo jedan roditelj dobije Obsorge;
• da se Obsorge jednog roditelja ograniči na određene oblasti, kao što je upravljanje imovinom.

Ko odlučuje o važnim pitanjima?

Kod zajedničke Obsorge oba roditelja po pravilu mogu samostalno da zastupaju dete. Roditelj kod kog dete živi, na primer, može sam da postupa u školskim pitanjima, prilikom izdavanja pasoša ili kod medicinskog lečenja.

Za određene ozbiljne odluke potrebna je saglasnost oba roditelja, naročito za:

• promenu imena deteta;
• sticanje ili odricanje od državljanstva;
• određene poslove koji se tiču imovine;
• pristupanje verskoj zajednici;
• medicinske intervencije sa povećanim rizikom.

Kada odlučuje sud?

Sud interveniše ako roditelji ne postignu dogovor u razumnom roku ili ako jedan od njih zatraži isključivo roditeljsko staranje, odnosno alleinige Obsorge. Ako je to u interesu deteta, sud određuje šestomesečnu Phase der vorläufigen elterlichen Verantwortung, odnosno fazu privremene roditeljske odgovornosti.

Tokom ove faze sud:

1. određuje kod kog roditelja dete pretežno živi;
2. obezbeđuje drugi roditelju dovoljan kontakt s detetom prema preciznom planu, koji roditelji mogu i sami sastaviti;
3. po potrebi određuje plaćanje izdržavanja.

Šestomesečna faza može biti produžena. Nakon toga sud donosi konačnu odluku na osnovu dobrobiti deteta, odnosno Kindeswohl, i iskustava tokom privremene faze. Pri tome može uzeti u obzir i da li se izdržavanje uredno plaća. Ako jedan roditelj ugrožava dete, sud mora poveriti Obsorge samo drugom roditelju. Svaki roditelj i kasnije može zatražiti novu odluku o roditeljskom staranju.

Koja prava ima roditelj koji ne živi sa detetom?

Čak i kada samo jedan roditelj ima Obsorge, drugi roditelj zadržava određena osnovna prava. Roditelj koji se stara o detetu mora drugog roditelja blagovremeno obavestiti o važnim promenama, kao što su promena škole, preseljenje, ozbiljnija bolest ili školski uspeh. Drugi roditelj ima pravo da iznese svoje mišljenje. Obaveza informisanja je uzajamna.

Ako roditelj koji ne živi sa detetom bez opravdanog razloga odbija kontakt, može izgubiti pravo da iznosi mišljenje, ali njegovo pravo na informisanje i dalje ostaje.

Kako funkcioniše kontakt sa detetom (Kontaktrecht)?

Dete i oba roditelja imaju zakonsko pravo na međusobni kontakt. Kontaktrecht, koji se ranije često nazivao Besuchsrecht, najbolje je urediti dogovorom roditelja. Ako dogovor nije moguć, sud odlučuje na zahtev deteta ili jednog roditelja. Pri tome uzima u obzir uzrast deteta, njegove potrebe i želje, kao i dosadašnju intenzivnost odnosa.

• Kontakt sa detetom ne zavisi od toga da li roditelj koji živi odvojeno plaća izdržavanje.
• Oba roditelja moraju izbegavati ponašanje koje pogoršava odnos deteta prema drugom roditelju. Ovo se naziva Wohlverhaltensgebot.
• U teškim situacijama sud može odrediti nadzirani kontakt, odnosno Besuchsbegleitung.

Odvojeni roditelji mogu biti zainteresovani i za informacije o drugim porodičnim davanjima, kao što su Familienbeihilfe i Kinderbetreuungsgeld.

Troškovi i pomoć u postupku

U posebno konfliktnim postupcima sud može imenovati dečjeg zastupnika, odnosno Kinderbeistand, koji uglavnom zastupa interese dece mlađe od 14 godina. Familiengerichtshilfe može pomoći pri predaji i preuzimanju deteta kao posrednik, odnosno Besuchsmittler.

• Kinderbeistand: prvih 6 meseci bez naknade; nakon toga 402 evra po roditelju za svakih započetih 12 meseci.
• Besuchsmittler: prvih 5 meseci bez naknade; nakon toga 307 evra po roditelju za svaka započeta 3 meseca.
• Zahtev za uređenje kontakta: uvek bez sudske takse.
• Zahtev za informisanje, davanje mišljenja ili zastupanje: uvek bez sudske takse.

Za troškove se može zatražiti privremeno oslobađanje kroz pravnu pomoć, odnosno Verfahrenshilfe.

Česta pitanja

Da li zajednička Obsorge ostaje ako je bivši partner bio nasilan?

Posle razvoda zajednička Obsorge u početku po pravilu ostaje. Ukidanje ili ograničenje mora se zatražiti, a dokazi, na primer pravosnažna krivična presuda, mogu biti važni za odluku suda.

Može li dete da odbije susret?

Od navršenih 14 godina dete ne može biti primorano na kontakt sa roditeljem koji živi odvojeno. Od tog uzrasta dete može i samo da podnese zahtev.

Može li se kontakt ukinuti zato što roditelj ne plaća izdržavanje?

Ne. Pravo na kontakt sa detetom nezavisno je od plaćanja izdržavanja.

Šta se dešava ako umre roditelj koji ima Obsorge?

Kod zajedničke Obsorge staranje automatski prelazi na drugog roditelja. Ako je samo jedan roditelj imao Obsorge, sud ispituje ko treba da je preuzme.

Praktični koraci

1. Pokušajte da u pisanom obliku dogovorite gde dete pretežno živi, raspored kontakata, praznike, preuzimanje deteta i komunikaciju između roditelja.
2. Dogovorite pitanja koja zahtevaju zajedničko odlučivanje, posebno školovanje, zdravstvenu zaštitu, putovanja i važne promene prebivališta.
3. Ako dogovor nije moguć, obratite se nadležnom porodičnom sudu i podnesite zahtev za Obsorge ili Kontaktrecht.
4. Sačuvajte dokumentaciju o komunikaciji, dogovorima, propuštenim kontaktima, plaćanju Unterhalt-a i svim okolnostima važnim za Kindeswohl.
5. Ako postoji opasnost po dete ili nasilje, zatražite hitnu pravnu pomoć i navedite sve raspoložive dokaze.
6. Pre podnošenja zahteva proverite da li ispunjavate uslove za Verfahrenshilfe i da li su u vašem slučaju potrebni Kinderbeistand ili Besuchsmittler.

Napomena: Ovaj tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretnog slučaja obratite se advokatu ili drugom kvalifikovanom pravnom stručnjaku. Izvor: oesterreich.gv.at.