Austrijske oznake plemenitih metala

U svetu nakita, srebrnog posuđa i drugih vrednih predmeta, oznake metala pružaju važne informacije o sadržaju plemenitog metala i poreklu predmeta. U Austriji je označavanje zakonski regulisano, čime se tržište proizvoda od plemenitih metala čini transparentnijim i sigurnijim.

Šta je oznaka metala?

Oznaka metala, na nemačkom Punze ili Feingehaltsstempel, jeste žig utisnut u nakit ili drugi predmet od plemenitog metala. On pokazuje finoću, odnosno čistoću metala. Broj na oznaci izražava se u promilima (‰) i pokazuje koliki udeo predmeta čini navedeni plemeniti metal. Na primer, oznaka „585“ znači da predmet sadrži 58,5% zlata.

Tradicija označavanja u Austriji razvila se još u srednjem veku, dok je savremeni sistem učvršćen krajem 19. veka. Važeća pravila utvrđuje Punzierungsgesetz, zakon o označavanju plemenitih metala. On propisuje da proizvodi od plemenitih metala proizvedeni u Austriji ili stavljeni na tržište u Austriji moraju imati službenu oznaku.

Oznake pomažu da se utvrdi stvarna vrednost predmeta i predstavljaju svojevrsnu garanciju za kupca. Na predmetu se obično nalazi više oznaka:

• oznaka finoće;
• identifikaciona oznaka proizvođača ili uvoznika;
• kontrolna oznaka službene ustanove za ispitivanje, kao što su Repunze ili Amtspunze.

Najčešće austrijske oznake

Zlato

• 750 / 18K: 75% čistog zlata;
• 585 / 14K: 58,5% čistog zlata, što je najčešća oznaka;
• 375 / 9K: 37,5% čistog zlata. U Austriji se ovo ne smatra zlatom.

Prema austrijskim pravilima, samo zlato finoće od najmanje 585 promila zvanično se smatra zlatom.

Srebro

• 925: „Sterling srebro“;
• 835: „krunisano srebro“;
• 800: minimalno propisana finoća.

Platina

• 950: platina visoke čistoće;
• 750: platina niže finoće.

Gde se nalazi oznaka?

Oznaka je najčešće postavljena na diskretnom, manje uočljivom mestu:

• kod prstenja: sa unutrašnje strane;
• kod lančića: na kopči ili poslednjim karikama;
• kod minđuša: na poleđini;
• kod narukvica: sa unutrašnje strane;
• kod satova: na poleđini ili unutrašnjoj strani poklopca.

Lažne oznake i kako ih prepoznati

Zbog visokih cena plemenitih metala sve češće se pokušavaju prodati predmeti sa lažnim oznakama. Posebno je poznata prevara pod nazivom „Autobahngold“, kada se „zlatno“ prstenje nudi u neuobičajenim situacijama, na primer na odmorištima pored autoputa, uz priču koja treba da stvori pritisak i osećaj hitnosti.

Pouzdani trgovci, čak i kada predmet ima oznaku, koriste test kiselinom ili druge fizičke metode ispitivanja kako bi proverili stvarni sastav metala.

Zakonska regulativa u Austriji

Austrijski Punzierungsgesetz jasno određuje za koje proizvode je potrebna oznaka:

• zlato: najmanje 585 promila;
• platina: najmanje 950 promila;
• srebro: najmanje 800 promila.

Oznaka prema zakonu mora biti jasno vidljiva i nedvosmisleno razumljiva. Prodaja nakita sa neodgovarajućom ili lažnom oznakom može imati pravne posledice.

Za razliku od Austrije, u Nemačkoj ne postoji obaveza označavanja na isti način. Tamo svako može staviti oznaku, ali odgovara za tačnost podataka o finoći ako ih navede na predmetu.

Praktični koraci pre kupovine

1. Pronađite oznaku na predmetu i proverite broj koji označava finoću.
2. Kod zlata proverite da li je finoća najmanje 585, jer se niže vrednosti u Austriji ne smatraju zlatom.
3. Budite oprezni sa ponudama na neuobičajenim mestima i pričama koje vas požuruju.
4. Kupujte od pouzdanog trgovca i zatražite proveru sastava, poput testa kiselinom ili druge fizičke analize.
5. Ako sumnjate u oznaku ili poreklo predmeta, nemojte se oslanjati samo na žig, već zatražite stručno ispitivanje.