Bankovni račun u Austriji 2026: tekući račun, IBAN, transferi i direktno zaduženje

U Austriji se plata, kirija i većina računa uglavnom plaćaju preko bankovnog računa, bez gotovine. Ako ovde živite ili radite, verovatno će vam biti potreban austrijski tekući račun. U nastavku su najvažnije informacije o računu, IBAN-u, transferima i direktnom zaduženju u 2026. godini.

Šta je tekući račun i ko može da ga otvori?

Tekući račun (Girokonto, odnosno Zahlungskonto) služi za bezgotovinska plaćanja. Banka beleži sve uplate i isplate, a razlika između njih predstavlja stanje na računu (Saldo).

Za maloletnike važe posebna pravila:

• Osoba starija od 14 godina koja ima sopstveni redovni prihod, na primer platu ili učeničku naknadu, može da otvori račun bez saglasnosti roditelja.
• Svi ostali mlađi od 18 godina mogu otvoriti račun samo uz izričitu saglasnost zakonskog zastupnika.
• Maloletnik sa sopstvenim prihodom može dobiti bankovnu karticu (Bankomatkarte) sa 14 godina uz saglasnost roditelja, a sa 17 godina bez nje.

Kod mladih je podizanje gotovine bankovnom karticom ograničeno na najviše 400 evra nedeljno.

Dozvoljeni minus i izvod sa računa

Banke obično nude kreditni okvir (Überziehungsrahmen), koji se najčešće određuje prema neto mesečnoj plati. Kod većine banaka iznosi približno dve do četiri neto mesečne plate. Kamata na prekoračenje je relativno visoka, pa je za duže zaduženje često povoljniji kredit.

Ako se kreditni okvir znatno prekorači i prekoračenje traje duže od jednog meseca, banka mora da saopšti kamatnu stopu, zateznu kamatu i eventualne naknade ili kazne.

Izvod sa računa (Kontoauszug) obično je dostupan u elektronskom bankarstvu ili na uređaju za štampanje u samouslužnom delu poslovnice. Pregledajte ga što pre i eventualne prigovore podnesite u roku navedenom na izvodu.

IBAN i BIC

IBAN je međunarodni broj bankovnog računa. Austrijski IBAN uvek ima 20 znakova:

1. dva slova oznake države: AT;
2. dve kontrolne cifre;
3. petocifreni raniji kod banke (Bankleitzahl);
4. jedanaestocifreni raniji broj računa, uključujući nule.

Svoj IBAN možete pronaći u elektronskom bankarstvu ili ga zatražiti od banke. Kod elektronskog naloga unesite ga bez razmaka; na papirnim dokumentima može biti prikazan u grupama od po četiri znaka.

BIC, poznat i kao SWIFT-kod, identifikuje banku. Ima osam ili jedanaest znakova i navodi se i na izvodu.

• Za transfere unutar Austrije dovoljan je IBAN.
• Za transfere u evrima unutar EGP-a dovoljan je IBAN.
• Za transfere van EGP-a potrebni su IBAN i BIC, čak i kada je odredišna država članica SEPA sistema.

Bankovni transferi: rokovi i troškovi

Austrijske banke su deo SEPA sistema, odnosno jedinstvenog područja plaćanja u evrima. Od 1. avgusta 2014. stare uplatnice (Erlagschein) zamenjene su SEPA nalogom za transfer (Zahlungsanweisung).

• Online SEPA transfer traje najviše jedan bankarski radni dan.
• Papirni nalog traje najviše dva bankarska radna dana.
• Ako je IBAN ispravan, SEPA transfer ne sme biti skuplji od domaćeg transfera.

Pre transfera u evrima banka mora da proveri da li se ime primaoca podudara sa IBAN-om. Ako postoji razlika, dobićete obaveštenje, ali transfer i dalje možete odobriti.

Za prekogranične sporove u vezi sa transferima možete se obratiti instituciji Gemeinsame Schlichtungsstelle der österreichischen Kreditwirtschaft, koja je članica mreže FIN-NET.

Trajni nalog i direktno zaduženje

Trajni nalog

Dauerauftrag je trajni nalog kojim se isti iznos uplaćuje na određeni datum, na primer za kiriju ili ratu kredita. Nalog ugovarate sa bankom i možete ga opozvati u bilo kom trenutku. Većina banaka naplaćuje postavljanje i izmenu naloga. Ako je uplata već izvršena, banka je uglavnom ne može vratiti, pa morate kontaktirati primaoca.

Direktno zaduženje

Lastschriftverfahren se koristi za račune sa promenljivim iznosom, na primer za struju ili telefon. Vi ovlašćujete preduzeće da novac skida sa vašeg računa.

• Odobreno direktno zaduženje možete opozvati u roku od 56 dana, odnosno osam nedelja.
• Neovlašćeno zaduženje možete osporavati do 13 meseci od datuma terećenja.

Ako preduzeće ne može da pokaže pisano ovlašćenje, banka vraća iznos. Ako je ugovor važeći, obaveza plaćanja i dalje postoji. Ako direktno zaduženje ne uspe zbog nedostatka novca na računu, banka obično naplaćuje značajnu naknadu.

SEPA direktno zaduženje (SEPA-Lastschrift) funkcioniše u državama Evropske unije, kao i na Islandu, u Norveškoj i Lihtenštajnu, bez potrebe za BIC-om.

Kartice, elektronsko bankarstvo i bezbednost

Plaćanje debitnom karticom odmah tereti račun, dok se transakcije kreditnom karticom obično objedinjuju i naplaćuju narednog meseca. Kod beskontaktnog plaćanja bez PIN-a moguće je platiti najviše 50 evra.

Elektronsko bankarstvo zahteva dvostepenu autentifikaciju. Koriste se najmanje dva elementa: nešto što znate, kao što je PIN, nešto što posedujete, kao što je registrovani telefon, ili biometrijski podatak, na primer otisak prsta. Ako nemate pametni telefon, možete zatražiti TAN-generator, koji se uglavnom dodatno naplaćuje.

Izgubljenu bankovnu karticu odmah blokirajte na broju 0800 204 88 00, a iz inostranstva na +43 1 204 88 00.

• Ako niste bili nemarni, odgovornost snosi banka.
• Kod lake nepažnje vaša odgovornost je najviše 50 evra.
• Kod grube nepažnje ili namere možete odgovarati za celokupnu štetu do prijave.
• Nakon prijave gubitka uglavnom više nemate finansijsku odgovornost.

Praktični koraci

1. Otvorite Girokonto i sačuvajte podatke o računu i kontakt banke.
2. Proverite svoj 20-cifreni austrijski IBAN pre svakog transfera.
3. Za stalne iznose koristite Dauerauftrag, a za promenljive račune Lastschriftverfahren.
4. Redovno pregledajte Kontoauszug i odmah prijavite nepoznate transakcije.
5. Blokirajte karticu čim primetite da je izgubljena ili ukradena.
6. Pre potpisivanja proverite naknade za račun, prekoračenje, transfere, trajne naloge i TAN-generator.

Informacije su pripremljene na osnovu javno dostupnih izvora i ne predstavljaju pravni ili finansijski savet. Za konkretan slučaj obratite se banci ili odgovarajućem stručnjaku.

Izvor: oesterreich.gv.at