Studiranje u Austriji: upis, prijemni ispiti i školarina

Građani Evropske unije mogu da se prijave na austrijske univerzitete pod istim uslovima kao austrijski studenti. U većini slučajeva ne plaćaju školarinu, već samo članarinu studentskoj organizaciji (ÖH-Beitrag). U nastavku su najvažnije informacije o upisu, prijemnim procedurama, troškovima i obavezama nakon preseljenja u Austriju.

Ko može da studira u Austriji i koji su uslovi?

Na austrijske univerzitete kao redovni studenti (ordentliche Studierende) mogu da se upišu državljani država EGP-a i Švajcarske ako ispune sledeće uslove:

• Dokaz o visokoškolskoj zrelosti (Hochschulreife): odnosno završena srednja škola i odgovarajuća matura.
• Znanje nemačkog jezika: kandidati kojima nemački nije maternji jezik uglavnom moraju da dokažu znanje jezika već prilikom prijave. Uobičajeno je dovoljan nivo B2.
• Uspešno završen prijemni postupak (Aufnahmeverfahren): tamo gde je predviđen.

Na kojim studijskim programima postoje ograničenja upisa?

Za neke studijske programe ne postoji slobodan upis. Ograničenja pristupa (Zugangsbeschränkung) mogu da postoje, između ostalog, za:

• arhitekturu i urbanizam, informatiku i ekonomiju;
• biologiju i biohemiju, uključujući nutricionizam, kao i farmaciju;
• opštu medicinu, stomatologiju, druge medicinske programe i veterinu;
• psihologiju;
• pojedine studije komunikacija i medija u Beču, Salcburgu i Klagenfurtu;
• posebno tražene studijske programe.

Na umetničkim smerovima kandidati polažu prijemni ispit (Zulassungsprüfung) kojim dokazuju podobnost. Na sportskim naukama i nastavničkom smeru fizičkog vaspitanja proverava se fizička sposobnost. Kod nastavničkih studija i obrazovanja za rad u vrtiću proverava se podobnost za konkretnu profesiju.

Koje vrste studija postoje?

• Bachelor: obično 6 semestara i 180 ECTS bodova;
• Master ili Magister: 4 ili 8 semestara i 120 ili 240 ECTS bodova;
• Doktorske studije ili PhD: obično 3 godine.

Pored toga postoje univerzitetski programi i kursevi (Universitätslehrgang), kao i status vanrednog studenta (außerordentliches Studium), koji omogućava pohađanje pojedinih kurseva.

Stručne visoke škole (Fachhochschule) funkcionišu po posebnom sistemu. Broj mesta je ograničen po generaciji, pa svaki program ima prijemni postupak. Za Bachelor program može da se konkuriše sa maturom ili odgovarajućim stručnim obrazovanjem, najčešće uz dodatne ispite.

Kolika je školarina u 2026. godini?

Građani EU u osnovi ne plaćaju školarinu ako nisu prekoračili propisano trajanje studija za više od dva semestra. Ova dva dodatna semestra (Toleranzsemester) računaju se za ceo Bachelor, Master ili doktorski program. Kod starijih tipova diplomskih studija računaju se po pojedinačnim fazama studiranja.

• Građanin EU u okviru trajanja studija i dodatna dva semestra: nema školarine, plaća se samo ÖH-Beitrag.
• Građanin EU koji je prekoračio studiranje za više od dva semestra: 363,36 evra po semestru plus ÖH-Beitrag.
• Vanredni student koji pohađa pojedinačne kurseve: 363,36 evra po semestru.
• Student iz treće zemlje sa dozvolom boravka za studiranje: 726,72 evra po semestru plus ÖH-Beitrag.

Ako ste primljeni na više studijskih programa ili na više univerziteta, školarinu plaćate samo jednom.

Kada se plaćaju školarina i ÖH-Beitrag?

Školarina i ÖH-Beitrag plaćaju se unapred za svaki semestar:

• zimski semestar (Wintersemester): najkasnije do 5. septembra;
• letnji semestar (Sommersemester): najkasnije do 5. februara.

Za semestar u kojem je student zvanično oslobođen pohađanja (beurlaubt) ne plaća se školarina.

Kada školarina može da bude oproštena?

Na osnovu zahteva i odgovarajuće dokumentacije moguće je oslobađanje od plaćanja školarine. Mogući razlozi uključuju:

• učešće u programu razmene, na primer u programu mobilnosti EU, ili obavezne studije u inostranstvu;
• primanje stipendije za studiranje (Studienbeihilfe) u prethodnom ili aktuelnom semestru;
• nemogućnost studiranja zbog bolesti ili trudnoće u trajanju dužem od dva meseca, odnosno zbog brige o detetu mlađem od sedam godina;
• utvrđeni stepen invaliditeta od najmanje 50 procenata.

Mogući su i drugi razlozi za oslobađanje. Ako dokumentaciju ne možete da predate na vreme, možete da zatražite povraćaj već uplaćene školarine.

Šta treba uraditi nakon preseljenja u Austriju?

• Ulazak u zemlju: viza nije potrebna; dovoljan je važeći pasoš ili lična karta.
• Prijava adrese (Meldezettel): adresu morate prijaviti u roku od tri dana nakon useljenja. Za propuštanje obaveze može da bude izrečena kazna do 726 evra, a u slučaju ponavljanja do 2.180 evra.
• Potvrda o registraciji (Anmeldebescheinigung): ako boravite duže od tri meseca, zahtev se podnosi u roku od četiri meseca od ulaska u zemlju. Za boravak radi studiranja potrebno je zdravstveno osiguranje i dokaz o sredstvima za život.
• Zdravstveno osiguranje: osiguranje iz matične zemlje može da važi i u Austriji. Ponesite Evropsku karticu zdravstvenog osiguranja. Ako nemate osiguranje iz matične zemlje, pod određenim uslovima moguće je zaključiti studentsko dobrovoljno osiguranje (studentische Selbstversicherung).
• Rad tokom studija: građani EU mogu da rade bez posebne radne dozvole. U 2026. godini porez se plaća na bruto godišnji prihod veći od 13.539 evra.

Često postavljana pitanja

Da li moram da plaćam školarinu?

Ne, ako propisano trajanje studija niste prekoračili za više od dva semestra. ÖH-Beitrag se ipak plaća.

Koji nivo nemačkog jezika je potreban?

Znanje nemačkog jezika mora da se dokaže prilikom upisa. Uobičajeno je dovoljan nivo B2.

Koliko iznosi školarina ako prekoračim trajanje studija?

Za građane EU iznosi 363,36 evra po semestru, uz ÖH-Beitrag.

Gde mogu povoljnije da stanujem u Beču?

Preko sistema home4students moguće je konkurisati za povoljniji namešten studentski smeštaj na period od godinu dana. Uz dobre rezultate studiranja smeštaj može da bude produžen.

Praktični koraci pre početka studija

1. Izaberite studijski program i proverite da li postoji Zugangsbeschränkung ili Aufnahmeverfahren.
2. Pripremite dokaz o Hochschulreife i proverite koji dokument potvrđuje vaše znanje nemačkog jezika.
3. Prijavite se u rokovima koje određuju univerzitet ili Fachhochschule i završite eventualni prijemni ispit.
4. Proverite iznos ÖH-Beitrag i da li imate pravo na oslobađanje od školarine.
5. Nakon useljenja prijavite adresu putem Meldezettel u roku od tri dana.
6. Ako ostajete duže od tri meseca, podnesite zahtev za Anmeldebescheinigung u roku od četiri meseca od ulaska u Austriju.
7. Obezbedite zdravstveno osiguranje, sredstva za život i odgovarajući smeštaj.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni, poreski, zdravstveni ili drugi stručni savet. Za konkretnu situaciju obratite se nadležnoj instituciji ili stručnom savetniku.

Izvor: oesterreich.gv.at