Основе аустријског школског система, или где треба да упишемо своје дете?

Rakúsky vzdelávací systém sa zásadne líši od štruktúry, na ktorú sme zvyknutí v rámci verejného školstva v Maďarsku. Mnohí maďarskí rodičia sú v ťažkostiach, pretože sa nemôžu rozhodnúť, ktorú školu navštevovať po presťahovaní sa z dôvodu nedostatku informácií.

Téma upisa do školy, výberu školy a posúdenia možností je tiež pravidelnou témou v našej facebookovej skupine. Keďže každý rodič chce pre svoje dieťa to najlepšie, niet pochýb o tom, aké dôležité je zhromaždiť informácie k tejto téme. Na žiadosť členov skupiny sme zostavili databázu vedomostí, ktorú vrelo odporúčame každej maďarskej rodine sťahujúcej sa do Rakúska.

Princípy rakúskeho vzdelávania

Pre podrobnejšiu prezentáciu typov škôl by sme chceli v niekoľkých vetách ilustrovať, čo si Rakúšania myslia o vlastnom školskom systéme a jeho cieľoch. Stanovisko štátu k tejto téme je k dispozícii v nemčine na webovej stránke Bundesministerium.

Podľa tohto vyjadrenia je primárnym cieľom rakúskeho vzdelávania zabezpečiť, aby mladí dospelí vychádzajúci zo štúdia boli presne vedomí svojich vlastných schopností a mohli nadobudnúť vedomosti, ktoré podporujú ich profesionálny život. Vzdelávanie je kľúčovým faktorom poskytovania základnej vedomostnej bázy občanom pre spoločenský, ekonomický a kultúrny život. Zohľadnenie individuálnych schopností a potrieb zohráva tiež významnú úlohu v Rakúsku.

Аустријске школске врсте

Deca, kao u Mađarskoj, tipično postaju spremna za školu oko 6-7 godine, kada počinju svoje studije. Važna informacija: vrtić je obavezan samo u godini koja prethodi prvoj školskoj godini, a roditelji mogu odlučiti da decu vaspitavaju kod kuće do tada. Prema zvaničnim propisima, svako dete koje do 31. avgusta te godine napuni 5 godina obavezno je da pohađa vrtić 20 sati nedeljno, što znači najmanje 4 dana. Pripremna godina ima za cilj da pomogne budućim učenicima da se integrišu u školu, sa jakim naglaskom na razvijanje nemačkih jezičkih veština.

Toto dosahujú prostredníctvom rôznych hravých aktivít. V niektorých prípadoch je možné oslobodenie od dochádzky do materskej školy, napríklad pri zdravotnom postihnutí, rôznych zdravotných problémoch alebo fyzických obmedzeniach návštevy inštitúcie. Vzdialenosť medzi materskou školou a bydliskom môže byť tiež dôvodom pre posledné spomenuté. Za určitých okolností je možné aj vzdelávanie doma, ale musí byť preukázané, že dieťa sa v rámci rodinného zväzku dostatočne naučilo nemecký jazyk a pred nástupom do školy nie je potrebné osobitné vzdelávanie. Ak sa vyskytnú akékoľvek ďalšie otázky, môže pomôcť miestna samospráva (Gemeinde).

Osnovna škola

Volksschule je prva obrazovna institucija gde deca koja dolaze iz vrtića počinju svoje obrazovanje. U Austriji se procenjuje spremnost za školu, sa razvijenim specifičnim metodama, ali se značajno oslanja i na povratne informacije iz vrtića. Rezultati pokazuju u kojim oblastima dete još uvek treba da se razvija. Deca koja nisu spremna za školu ne ostaju u vrtiću već prolaze kroz dodatnu pripremnu godinu. To se može dogoditi u posebnom razredu ili u jednom od 1. ili 2. razreda. Deca koja nisu spremna za školu uče prema sopstvenom nastavnom planu. Sve ovo je veoma korisno, jer deca mogu dobiti 1-2 godine više da bi bila dobro pripremljena za početak studija.

Učenici uglavnom pohađaju Volksschule između 6 i 10 godina. Postoje 1., 2., 3. i 4. razred, sa A, B, C i dodatnim oznakama razreda koje se koriste unutar ovih nivoa, slično kao u Mađarskoj. Volksschule je ekvivalentan nižim razredima osnovnih škola. U većim gradovima, sva četiri razreda Volksschule se mogu proučavati na jednoj lokaciji, dok sela često moraju deliti resurse, tako da je moguće da dete pohađa 1. i 2. razred u jednoj školi, a 3. i 4. razred u drugoj.

Zadatak poučavanja dece obično obavlja razredni nastavnik, ali može se desiti da određene specijalizovane predmete ili versku nastavu predaju različiti instruktori. Pored nastavnika, postoje i asistenti koji pomažu učenicima koji zaostaju. Deca koja ne govore dobro nemački ili uopšte ne znaju jezik mogu naučiti nemački uz pomoć specijalnog nastavnika na DAZ (nemački kao strani jezik) časovima. Strana deca nakon upisa u školu polažu MIKA-D test, gde se procenjuju njihove jezičke veštine. U zavisnosti od rezultata, dobijaju jezičku podršku u školi. Dodatno, smeštaju se u poseban status (Außerordentlicher), koji može trajati do dve godine. Tokom tog perioda ne dobijaju ocene, sa ciljem da im se što brže pomogne da se integrišu u obrazovni sistem i omogući učešće na časovima.

У Volksschule-у, часови се завршавају између 11:30 и 12:30, а деца чији родитељи траже продужени боравак (Ganztagsschule) могу остати под надзором до 16:00-17:00. Наш мали дечак је у 4. разреду Volksschule-а и ужива у одласку у Ganztagsschule. Овде добија ручак и ужину, и имају доста активности за игру у затвореном и на отвореном. После обавезног часа учења, где завршавају домаће задатке, следе слободно одабрани програми.

Nekoliko misli o ocenjivanju. U školi našeg sina, retko pišu Schularbeit, ili pismene ispite. Koncept iznenadnih testova je nepoznat ovde, a nastavnik obično najavljuje u korišćenoj aplikaciji kada se očekuje Schularbeit tokom godine. Pre svakog ispita, posebno obaveštava roditelje o temama koje vrijedi pregledati. Najbolja ocena u Austriji je 1, zatim dolazi 2, i tako dalje do 5. Do dan-danas nam je teško da se naviknemо kada dete dođe kući govoreći da je dobilo 1 na Schularbeit-u. Simbolično, jer još uvek nisu zvanično ocenjeni. Postoje i roditeljski sastanci (Elternabend) i dani kada nastavnici individualno razgovaraju sa svakim roditeljem o školskom uspehu deteta. Vrijedi da mađarski roditelji znaju nemački bar na osnovnom nivou, jer ne svaki nastavnik govori engleski.

Ono što bi moglo biti zanimljivo nama Srbima jesu navike ishrane u školi. U školi našeg sina, šećerna pića i slatkiši nisu dozvoljeni; više vole kada užina (Jause) doneta od kuće obiluje povrćem i voćem. Ručak se sastoji iz dva dela, a salata i kiseli krastavci uvek se nalaze pored supe i glavnog jela. Povremeno je dozvoljen i mali desert, a ponekad su na meniju hamburger i pica. Uz obroke se servira voda, ali ponedeljkom i četvrtkom mogu da biraju i između osvežavajućih napitaka. Sami sebi mogu da natoče supu i kisele krastavce, a malo pomoći dobijaju kod glavnog jela.

Srednja škola

Žiaci vo veku od 10 do 14 rokov navštevujú Mittelschule bezprostredne po ukončení 4. ročníka Volksschule. MS kladie veľký dôraz na klasifikačný systém prispôsobený schopnostiam žiakov. Výkonnostná kategorizácia začína od druhého ročníka MS. Má dva hlavné piliere: štandardné AHS a štandardnú úroveň. Tieto pokrývajú tri povinné predmety: matematiku, nemecký jazyk a jeden prvý cudzí jazyk.

Standardni AHS praktično odgovara obrazovnom sistemu nižih srednjih škola, predstavljajući viši nivo unutar Mittelschule. Ako je dete postavljeno na ovaj nivo u drugoj godini, ali iz nekog razloga kasnije ne može da ga prati, biće prebačeno u Standardnu grupu, gde će dobiti novo ocenjivanje shodno tome. Da bi se razumela razlika između ova dva, najbolji učinak u Standardnoj grupi je samo ekvivalentan prosečnom učinku unutar Standardnog AHS-a. U svakom slučaju, učenici se ocenjuju na petostepenoj skali na oba nivoa. Do kraja četvrte godine, nakon završetka MS, svako dete može biti svesno svojih sposobnosti i može se shodno tome orijentisati prema višim školama ili svetu rada.

Слично као у основној школи, постоје и родитељско-наставничке конференције у средњој школи, где наставници усмено расправљају о томе како дете напредује унутар институције. У случају запажања, обавештавају родитеље о евентуалним променама које могу бити потребне. Продужени боравак је генерално такође доступан у средњој школи, тако да ако не желимо да дете држимо код куће поподне, можемо користити опцију целодневне школе.

Politehnika

Politechnikum je škola pre žiakov, ktorí po ukončení Mittelschule ešte definitívne nerozhodli, aké povolanie by chceli vykonávať. Počas jednoročného výcvikového obdobia sa žiaci môžu oboznámiť s rôznymi povolaniami, ktoré ponúka konkrétny politechnikum. Odborná základná príprava zvyčajne začína v druhom semestri. Prvá fáza školského roka slúži na to, aby žiaci mohli rozhodnúť, ktoré povolanie alebo povolania by im mohli vyhovovať do druhého semestra.

Žiaci si môžu všeobecne vybrať zo siedmich hlavných oblastí štúdia podľa svojich záujmov. Okrem toho rozvrh zahŕňa aj matematiku, nemecký jazyk, cudzojazyčné zručnosti a ekonómiu. Existuje tiež možnosť rozšíriť zoznam dostupných študijných odborov, ak bude dostatočný počet žiakov mať záujem a škola môže spustiť výučbu požadovanú žiakmi. Po ukončení štúdia sa môžu žiaci dostať do strednej odbornej školy bez osobitného prijímacieho konania.

Berufschule – Stručna škola u Austriji

Stredná odborná škola je súčasťou duálneho vzdelávacieho systému v Rakúsku. Tento vzdelávací model kombinuje prax na pracovisku a školské vzdelávanie. Žiaci môžu začať študovať po ukončení základnej školy, približne vo veku 15 rokov. Praxou orientované vzdelávanie zvyčajne trvá 2-4 roky, pričom tri roky sú postačujúce pre väčšinu povolaní.

Žiaci si môžu vybrať takmer 200 osvojiteľných povolaní pri záverečnej skúške na kvalifikovaného pracovníka na konci štúdia. Teoretickú časť skúšky netreba absolvovať, ak žiak úspešne ukončil záverečný ročník, v takom prípade potrebuje vykonať len praktickú skúšku. Keďže žiaci už počas štúdia pracujú, môžu si aj zarábať. Navyše, môžu vstúpiť do života s cennými pracovnými skúsenosťami.

Krátky prehľad stredných a vyšších odborných škôl

Učenici dolaze u Stručne srednje škole (BMS – Stručne srednje škole) nakon završetka Mittelschule ili Politehnike. Učenici koji dolaze iz Mittelschule generalno moraju da polažu prijemni ispit. Postoje neki programi obuke gde je ispit obavezan čak i sa potvrdom o završenoj politehnici.

Stredné odborné školy trvajú 1 až 4 roky v závislosti od odboru štúdia. 1-2 ročné BMS programy poskytujú len základné odborné vzdelanie bez stredoškolského diplomu. Na konci dlhších vzdelávacích programov žiaci absolvujú aj odbornú skúšku. Hlavné vzdelávacie oblasti zahŕňajú technické, obchodné, ekonomické, módne, hotelové a sociálne profesie. Pedagogickí asistenti a zdravotné sestry sú tiež vzdelávaní v BMS. Existuje možnosť vykonať odbornú maturitnú skúšku a následne sa uchádzať o štúdium na vysokej škole. Toto nie je povinné, pretože existujú povolania, pre ktoré je toto vzdelanie už postačujúce.

BHS (Stručne više škole), ili Viša stručna škola, je petogodišnji program u koji učenici dolaze nakon nižeg srednjeg obrazovanja (AHS) ili Mittelschule ili politehnike. Moguće je da prijemni ispit bude uslov za upis. Osnovna obuka za buduće nastavnike, vaspitače, poslovne stručnjake i inženjere takođe se odvija na ovom nivou, odakle mogu nastaviti na univerzitet ili fakultet. Znanje stečeno ovde je prepoznato od strane svih austrijskih institucija visokog obrazovanja. Učenici polažu stručni maturski ispit i pripremaju diplomski rad. Diplomski rad mora biti strukturiran oko stručnog problema.

Stredné vzdelávanie v Rakúsku

Već imamo neko lično iskustvo sa srednjoškolskim obrazovanjem. Pošto nam mali sin završava 4. razred u Volksschule, sledeće godine bi trebalo da pohađa gimnaziju ili Mittelschule. Odlučili smo da ponovi ovu godinu, kako bi mogao da nastavi studije sa sigurnijim jezičkim osnovama. Posetili smo i direktora lokalne gimnazije, koji nije hteo da prihvati našeg sina zbog njegovog „Außerordentlicher“ statusa. Osnovni uslov za ulazak u gimnaziju je „dobar“ ili „vrlo dobar“ ocena iz nemačkog. Međutim, naš sin ove godine nije dobio ocene zbog svog statusa. Mnogi strani učenici tako završe u Mittelschule, gde moraju da brinu o svom daljem obrazovanju.

Postoje i srednje škole koje objavljuju posebne prijemne ispite. Austrijske srednje škole podeljene su na dva dela, donji (AHS) i gornji gimnastički (ORG) razredi. Oba su četvorogodišnji programi, a učenici polažu završne ispite na kraju gornjeg nivoa, a zatim obično nastavljaju na fakultet. Pored opštih srednjih škola, postoje i specijalizovane realne gimnazije koje stavljaju veći naglasak na naučna znanja. U ekonomskim realnim gimnazijama, učenici mogu dublje da se bave ekonomskim temama u okviru praksom orijentisane nastave.

Školská povinnosť v Rakúsku

Kao što je ranije napomenuto, deca moraju da pohađaju zajedničke sredine od poslednje godine vrtića, uz nekoliko izuzetaka. Obavezno obrazovanje počinje u 6. godini, ali to ne znači da je svako šestogodišnje dete spremno za školu.

Povinné vzdelávanie trvá do veku 15 rokov, čo môže predstavovať výzvy pre slovenské rodiny prichádzajúce do Rakúska s deťmi v tomto veku. Hoci nemáme osobnú skúsenosť, počuli sme veľa príbehov o 15-ročných alebo starších slovenských deťoch, ktoré neboli prijaté do vybranej školy, pretože už prekročili vek povinnej školskej dochádzky. Ak plánujete sa presťahovať s dieťaťom v tomto veku, určite vopred preskúmajte možnosti, navštívte školy a informujte sa na školských úradoch!

Naša priča – Kako smo upisali sina u školu u Austriji

Dôležitá informácia, ktorú je potrebné mať na pamäti: Od 1. januára 2020 musí byť Maďarský vzdelávací úrad informovaný o každom predškolskom alebo školopovinnom dieťati vyvezenom do zahraničia. Ak máme Ügyfélkapu (Klientsku bránu), tento proces je relatívne jednoduchý a dá sa vykonať úplne elektronicky. V prípade, že nemáme Ügyfélkapu, formulár sa dá vyplniť elektronicky, ale následne ho musíme vytlačiť, podpísať a poslať poštou na adresu uvedenú úradom vo formulári.

Na začiatku roku 2022, uprostred veľkej neistoty, sme sa konečne rozhodli presťahovať. Keďže nebol žiadny naliehavý dôvod, boli sme podnikatelia v Maďarsku, takže sme sa určite chceli počkať až do konca školského roka. V máji sme začali hľadať prenájmy bytov online a podnikli prvé kroky smerom k založeniu spoločnosti v Rakúsku.

Kada je sredinom juna stiglo u Mađarskoj i kada je bio dan završetka godine i ocena u osnovnoj školi, naš mali sin Oliver se oprostio od svog razreda i nastavnika, a nedelju dana kasnije smo se već preselili u Austriju. Naš dom je postala istočna Štajerska, i dalje blizu mađarske granice. U to vreme, sa malo jezičkih veština, kontaktirali smo direktora lokalne Volksschule putem mejla. Sredinom do kraja juna, školska godina je još uvek trajala u Austriji, pa smo dobili odgovor istog dana. Direktor je napisao da će Oliver biti smešten u razred koji odgovara njegovom uzrastu u septembru. Pošto dete nije izvorni nemački govornik, moraće da uradi MIKA-D test, a rezultati će odrediti kakvu jezičku podršku treba da dobije kako bi nadoknadio zaostajanje. Priložila je obrasce (Einschreibeunterlagen) koje treba da popunimo za upis i dokumente koje treba da dostavimo.

Među formularima bila je i prijava za dnevni boravak, uključena u detaljni informativni dodatak. Za formulare, bili su vam potrebni Meldezet (dokaz boravišta) i kopija dečjeg rodnog lista. Dobar savet: možete zatražiti višejezične kopije iz registratorske kancelarije, koje uključuju i nemački. Bila je potrebna i dečja socijalna sigurnosna brojka (Sozialversicherungsnummer), ali stigla je relativno kasno, pa smo zamolili malo strpljenja.

Oliverova mađarska škola zatražila je potvrdu od austrijske škole da će dete zaista studirati kod njih od septembra. Volksschule je brzo izdala ovo za nas i poslala putem e-pošte. Volksschule je takođe poslala pismo tokom leta sa listom potrebnih školskih supplies. U avgustu smo konačno saznali u koji će razred dete ići. Učenici se svakodnevno pozdravljaju u svlačionici od strane Schulwart-a ili Schulwartin-a, vrstu domara koji pomaže deci kada stignu u instituciju i nadzire red. Zatražili smo pomoć od njih prvog dana. Oliverovo ime već je bilo objavljeno na unutrašnjim ulaznim vratima, zajedno sa tačnom lokacijom njegove učionice. Bilo je teško ostaviti ga u potpuno stranom jezičkom okruženju, ali na sreću, on se snašao i za nekoliko nedelja razumeo toliko da se bez problema snalazio u novom okruženju. Takođe je stekao prijatelje, ne samo sa Austrijancima, već i sa Mađarima i drugim nacionalnostima.